Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТННА 49 оне, иошто су тако пади. Их, Веко, ала ће проиатити твоја лепа пријатељида; је ли ? — Опоравиће се онет — одговори Века смејући се. и одјездише у сличну разговору. хуиг г\лава. Ко је свирао у клавнр што је купио капетан Добен. За тренутак један наћпће се сад ова наша чудновата историја међ најсдавнијим дичностима н догађајима, те мало и о скуту хисторијином. Кад су ордови Наподеона Бонапарте, корсиканске протуве, полетели од Прованса, где су чучади на гранама за краткога бављења му на Едбн. и од торња до торња долетели до торња Богородичне Цркве у Паризу. баш бих желоо знати; да ли су то тице Његовога Царскога Велпчанства бациле поглед на кутић у Блумсбергу, у Лондону, који је био заиста толико миран, да би чак и шуштање и удари њихових моћнпх крила могли ту неонаженима остати. — „Наиолеон се искрцао у Кану!“ Та је вест могла изазвати у Бечу луди страх, Руспју могла натерати да испусти своје карте и да Пруску одвучеукрај, Таљерана и Мегерника да све нешто међу собом ћућоре, докле су се кнез Харденберг, па и сам садањн Марки Лондондери, сплели као пиле у кучпне. Адн шта је то могла та вест да се тиче мдаде леди у Расел Скверу, ње, пред чпјнм је вратима бдио слуга, док је она безбрижно спавала , коју је за шврљања јој по зеленилу у Расел Скверу чувала ограда и слуге, којује и на најкраћем нуту, ма иошла у Саутемптон Рау да пантљике купи. нратио црнац Самбо са гломазном штапином, коју је толнко анђела хранилаца, плаћених или неплаћених, облачило, свлачило н у постељу спуштало ? Воп Њеи, велнм, зар није заиста ужасно, кад се борба о једно царство не може нзвести , а да се не уцвели жнво осамиаестогодишње девојчс, које мислн само о миловању, и о том како ће нзрадити евоју муселинску хаљину у Расел Скверу ? 0, вп, нежнп, невини цветпћу! Зар то ратнн холуј беснп тебе да збрише и акотештити Холберн?1) Да: Наполеон усиљава свој последњн лет, а мала Амалија Седлејева и незнаЈућн суделује у том. Прво и ирво, чим је нукао глас о тој Фаталној новостп, иотресено је до темеља пмање Цона Седдеја. Поодавно већ он невољнше са својпм спекудацијама. Нредузећа наседала; трговцн банкротовалн; државне харгпје се дизаде онда, кад је он рачунао да ће надати. Нашто сад до снтница наводнти даљс? Ако су успесн спорн и ретки, свп знамо: како се хнтро стрмоглавп. Стари је Седле чувао сав тај јад у својој душн. У кућп. 1) Лондонски крај. Дело XIX 4