Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДГКПХ ТАШТИНА 51 наша јадна Амалнја. Од кад ј-с имада што поверитн, није имала своје повсреннце. Старој мајци није могла казати своју сумњу и бригу; будуће заове постајаде су јој из дана у дан све отуђенијима. Њу су спопадади и сумња и бојазан, ади ни сама себи није смеда прпзнати-, и ако су се оне тајно њоме храниде Нокушадо јој је срце да остане стално у тврђењу: да јој је Ђорђе всран и ње достојач, и ако је сама знада да није тако. Колнко му је ствари казада, а од њега одговора никако. На кодико је само наншла сумње о саможпвости и хладноћи, и морада их савдадати. Комује могла мала мученнца поверити тодпку борбу и мучење? II сам њен војно тек је у пода разумевао. Није смела признати да је опај, којега она љуби. нпжи од ње, иди да осети, да се својему срцу нрерано подада. А кад је једном то учинила, онда је пудљиво девојче било и сувише скромно. и сувише нежно, п сувнше сдабо, и сувише поверљпво, и сувише меко. п сувише женско, да би се могдо тргнутп. Ми турски поступамо са осећајима наших жена, иа смо п њих нагнадп да нам наше доктрине нотпишу. Мп допуштамо доста штедро кретање њиховому телу, и у место покривала и јакмака ме онн се увијају осмехом, гргуравим витицама и атласним шеширпћима ружичасте боје. Али им у душу завирити сме само један човек. Ну оне слушају радо, и прнстају на домаће ропство , где нам измећаре. Тако је било ухапшено и мучепо оно мало н нежно створење, кад месеца марта, Аппо Ноппш 1815, Наполеон искрца у Кану, а Луј XVIII побеже, и узбуни се сва Јевропа, н понадаше државнс хартије, и срушн се Џон Седде. Нећсмо сдедити за старнм честитим берзанцем кроза све његове потоње иатње и муке, које су га снашде биде пре свршенога пада. 11озвади су га бнли па берзу; није бно у својој канцеларији. Мснице су му бнле нротестоване. Банкротство му пропнсно објављепо. Кућа и намештај у Расед Сквсру секвестирани н распродати, а он са породицом избачен напољеЈ да скдоне своје гдаве где узмогу, као што смо виделп. Џон Седде није нмао снаге видети ..е са посдугом, с којом смо се ми овда онда сретали иа овим страннцама, а с којом се сад због немаштине морао растати. Зарада се њихова издада тако тачно, како то бнва само у људн навикпутих на располагање са велнкнм сумама. Њима је бпдо жао што напуштају тако добро место, адн пм срце ипје препукло при растанку са својим господином н госпођом. Амалпјпна девојка сннала је сажаљења као из рукава, али сасвим оддучно оде да у којем одлпчнијем дому добије места. Црнац Самбо, којн се нијс могао одрећи својега занимања, реши се да огвори крч.му. Честпга стара г-ђа Бденкиесоп. при којој су се роднлн н Јосиф п Амалија, а верндн се старн Седдејевн, ступп код њпх без икакве плате, Јер је за својега службовања скдоннда нриличну суму зараде. Она пође са пропадим својнм газдама у ново скромно прнбежпште, гдс пх је слушада п гупђада против њнх за неко време. 4*