Дело

Д Е .1 0 -.9 0-1 <)д свпју оних, којн с\’ стајалн противу Џона Седлеја приликом расправе његове са повериоцпма, п нзмнрили клонулога старца, којп за тнх шест недеља оседе цпше, него за свнх дотадашњнх педесет годппа, изгледа да се на њега највише окомно бпо Џон Озберп, којега је он подигао, који му дугује за силне услуге, н чнји ће снн н кћер му узетн. Једна ма која од оних околности доста бн бпла да умекша насртљнвост Озбернову. Кад један човек стоји прем.а другом у нарочнтим обавезама, на после нешто нокарабасе, пекако као да први парочито ираво полаже да постане огорченнјнм непрнјатељем. него ли и сам непознаги. Помпслите само на своју сопствену оскуднну срца н пезахвалност у таквим случајевима. коју осећате у кривнцн протпвне странке. Ннје то са себичности, бру галности и љутње на над ири шпекулацијама. Не. 'Го бпва с тога што вас је другар увукао у тај гадан иосао нодло п са тајннм смеровпма. Нз иростога нагона за самоодржање вн морате иоказати; да је пропалнна бно хуља, илп је нпаче онај, којн га гони, злнковац. II као но неком општем правплу, подеспом свнма повериоцнма, који хоће да буду сурови, заиста су занекљани људн ретко часнн. Све онн нешто крију; све гледају у ружичастој боји; прикривају право стање ствари; говоре како им иде не може боље бнтн, кад нм је све ударило натраг; усиљено се смеше на ивнци банкротства (вајан им осмех); онн ће се и за сламку ухватпти само да се одлаже, све што пмају дају, да за којп дан даље помакну своју непзбежну иропаст. — Доле са таквпм бешчашћем — велп новерилац у тријумФу, на стане ружнти својега срушенога протнвника. — А је ли тн, ниткове, шта се нећкаш ту ваздан, те не улазнш у нензбежне им *Новинеи — велп онај, којега је срећа послужила оному., којн се сад ваља у блату. Ко још пије видео како се хптро н најприсннји нријатељи н врло честнтн људи узајамно осумњнчавају у преварн, кад дође новац у питање? Сви то чипе. II сви су у праву, како ја мислпм: и свет је овај иодлац. Старога је Озберна много још пекла успомена на некадања доброчинства, те је стао јаче пецкати га н једнти баш с тога, како увек п бива. Најзад је хтео да прекине и са односнма његовога сина п Седлејеве кћерн; па како су ти односи зашли мало дубље, те бн и срећа, а можда н част те девојке билн компромитовани, ваљало је наћи што јачнх разлога за раскид, те да Џон Озберн докаже Џону Седлеју: како .је овај занста врло ииска характера. На скупу поверилаца нонашао се Озберн према Седлеју веома душмански и са нрезнрањем, што савршено скрушп јаднога банкрота. Ђорђевом опшгењу са Амалнјом он опога часа стави своје ге1о, претећи да ће проклети младнћа, ако га не послуша, а бедно, невино девојче грдпо је као ниску и препредену кују. Један од главннх услова за срџбу н мржњу јесте: да лаж иротнв некога нскажете и да у њу поверујете, да бн остали доследни, као шго смо већ рекли.