Дело

114 Д Е Л О денталној Естетици) непобитним доказима доказао, да је н та ј бесконачни простор и то бесконлчно време само Форма нашеЈ субјекта, у кога он садржаје произведене утицајем ствари по себи ставља. Наше је искуство но Канту створ два различна пвинцииа: материје и Форме. Материја долази с ноља, она је дата субјекту, Форма долази изнутра, она долази из и од субјекта, н»у субјект нримењује на материју и тиме ствара објект. Форме су субјекта само зато ту да помоћу њих субјект схвати објект : сваки објект да би ушао у субјект, да би постао објект субјекта, објект за субјект, мора ући у ове еубјективне Форме, мора се у њима налазити, тако да су ове субјективне Форме у гГсто доба и објективне Форме. Форме објекта. Отуда постаје лако илузија, као да су ове Форме Форме објекта као таковог, да су опе дате на објекту већ самом егзистенцијом његовом да су оне ирвобитпе особине објекта. као што то мисли наивни реализам. ГХре него што поједини субјект помоћу својих субјективних Форми створи свој свет опажања, дат му је објекат само у Форми тамних, неодрећених осећаја, који, по Шопенхауеру, нису ништа друго до аФекције телесних органа његових услед деловања спол»нег света. По категорији каузалитета субјект мора сваком поједином осећају тражити узрок његов : тај узрок субјект ставља иомоћу опажаја простора (Кашпањчсћашта') ван свога тела у простор и на тај начин долази субјект до свог објективпог садржаЈа, до објекта (кога у исто доба ставља и у опажај времена). Рекосмо да су субјекту нрвобитно дати разнолики осећаји, још неодређепи у простору и времену, као афскцнје његових телесних органа. А телесни органи нису ништа друго. као што смо видели при општем прегледу Шопенхауерове ФилосоФије и као што ћемо дал»е још подробније видети, до пепосредне објекгивације вољних аката. А вол.пи акти, вол»а иримарни је елемент наше свести, то је ирави субјекат њен. ћао што сс види субјекат воље и субјекат сазнања имају једну заједничку тачку : аФскције субјекта воље материјал су субјекта сазнања, материјал су на кога субјекат сазнања примењује своје субјективне Форме. С тога. вели Шопенхауе}).