Дело

А1ТУР ШОПКНХ АУ КI* 115 треба добро разумети шта ја ири овоме моме објашњавању постанка субјективног опажања подразумевам под телесннм органима. Кад би се под њпма разумели објекти које мп познајемо као преставе наше свести (око, ухо, рука и т. д.) онда о аФекцијама њиховим не би могло бити говора, ношто су то само објекти, само нреставе, дакле нешто што је тек продукт примењених субјективних Форми, дакле нешто што већ претпоставља номенуте нрвобитне аФекције. Али карактерна одлика преставе тела, као што ће се доцније подробнпје видети, лежи баш у томе што је тело (гезр. телесни органи) дато нашој свести на два са свим хетерогена начпна: с једне стране као објект међу објектима у простору и времену. с друге стране као воља. Оне ирвобитне аФекцпје телесних органа тичу се ове друге, вољне стране њихове н тиме се решава она привидна противречност при објашњавању постанка чулног опажања. Разум, ннтелект својом категоријом каузалности а иосреством обе субјективне опажајне Форме (Ап8сћа1шпо'81огтеп), временом п простором, полазећи од тела као првог непосредног објекта (управо његове реалне вољнс стране) ствара дакле објективни свет („као што са изласком сунца видљиви свет постаје, тако и разум једним махом помоћу своје једине просте Функције иреобрађа тамни безизразни осећај у опажај"), који као такав нрема томе је само субјективна творевина и ништа више, само је објекат за субјекат и ништа више и без претпоставке субјекта ие да ес ни замислити : према томе чулно опажање скроз је интелектуалне природе. Али ако је објекат кога онажамо скроз п скроз само наша престава, ако њему ван преставе ништа реално не одговара (или ако је то што му одговара сасма хетерогено од њега) онда се пита, каква је разлика измећу објеката у сну и на јави, кад су обоје као преставе сасвим једнаки ? То је Ахилова пета субјективног пдеализма. то је стена о коју се субјективни идеализам мора да разбије. ПГоненхауер је једини толико смео, да призна како допста на овоме становишту нема и не може да буде Фундаменталне разлике објеката сна и јаве с ногледом на њихову реалноет. Што се као разлика између њих наводи, на име да је веза