Дело

116 Д Е Л 0 ирестзва на јави дубља док ге везе међу преставама сна или не.ма или је веома слаба, то не може сачињавати никакву Фунтаменталну разлику иошто је разлика између сна и јаве у том погледу само квантитативна: јава је дуги сан, сан кратка јава : јава је континуирана и чини једну целину, сан се распада у вшне делова, кратких снова а између сна н јаве као и између иојединих снова нема континуитета. Апсолутни критернјум између сна и јаве Шоиенхауер признаје да не може да да јер те апсолутне разлике по њему и нема. По овоме би излазило да би исто тако за сан могли рећи да је јава као што за јаву можемо рећи да је сан. ТЛопенхауер приетаје уз ову другу идентиФикацију, и сасвим конзеквентно, јер за наивно реалистичко схватање разлика између преетава ена и нрестава јаве у томе је што су оне прве само слике а не реални објекти, док су ове друге реални објекти. Чим се п нреставе јаве схвате као нереални објекти, као чисто субјективне слике, онда су оне тиме доведене на ступањ слика у сну, онда је цео свет преставе само сан, један једини дуги сан, у коме човек мисли да има посла са реалним објектима, а оно има у ствари само са Фантомима. И унутрашња есенција света иреставе наводи нас на исти закљтчак. Унутрашња есенција света преставе одређена је основним прннцнпом његовим, ставом разлога, а особито најпростијом Формом овог последњег, временом. Ништавило света преставе огледа се у томе што се у њему све налази у непрекидној промени : што је прошло то није впше, итто је будуће то још није ту, а оно што је сад у овом моменту садашње већ у идућем моменту то више није. Тако је исто и у ногледу на нростор свака ствар релативна, иа по томе и у споју простора и времена, у каузалитету, у коме се изражава потпуно биће света преетаве, огледа се релативност и пролазност престава. Свет је преставе нндијска маја (копрена), привид, сан. Тврдити. велп Шопенхауер. да овај свет преставе није чиста слика, већ да њему одговара исто таки реални свет, који својнм утицајем на нас произвађа у нама те слике, ствар је немогућа, пошто закључак на спољни свет као узрок нашег света преставе нримењује став осиова. који важи само за везу иреставе једне