Дело

118 Д Е Л О праву Формулу њену, да је у ово] тачци Канта допунио и поправио тиме, што је став основа објавио за основни став који влада светом објекта, светом преставе, да тај став важи нрема томе само за свет преставе и да ван њега нема никаквог значаја, да је ирема томе и апсолутна априорна МетаФПЗика, која почива на примени става основа на реалност по себи, немогућа. По ЈПопенхауеру МетаФизика је могућа само као емпириска наука, која се оснива на неиосредном искуству. (Види о овоме његов чланак „ХЈећег с1а8 теЈарћубГзсће ВесЈигћибб сЈез Меп8сћеп“ у коме је Шопенхауер изнео на евпдентан начин вечну потребу МетаФизике. У онштој критици Шопенхауерове ФилосоФије видећемо, да Шопенхауер има донекле право што вели да је МетаФизика емпириска наука, јер она мора поћи од непосредног искуства, али да нема право кад јој одриче априорну апсолутну вредност). Став основа не може се већ ни по томе применити на ствари по себи, што по њему не може бити ни постојати последњих основа, поште све што чини основ нечега мора имати и свој основ ван себе и т. д. до у бескрајност (да то није пстина ја сам доказао у мојој расправи о ставу основа), тако да је ред разлога како у времену тако и у простору, како у каузалном тако и у реду мотивације бесконачан. Само став разлога у сазнању, у уму чини изузетак од овог општег правила. Ум је моћ апстрактних појмова, и та моћ својствена је само човеку. Животиња има само разум и према томе живи само у садашњости, пошто је разум категорија каузалности. а у реду каузалном (гевр. временом) дат је као реалан само један моменат), моменат садашњости. „Свест је животиња према томе само сукцесија садашњбсти, од којих ниједна није нре свога доласка за животињу будућност, ни после свога одласка прошлост, игго је једино одлика човечанске свестиУ Ну ппак зато жидотиња има сећања, има слика сећања: само су та сећања увек моментана и везују се увек за једну реалну преставу у садашњости. Тек помоћу аистрактних појмова долази човек до свести и о ономе 1пто није више ту (проптлост) и о ономе што још није ту (будућност). Према томе анстрактни се појмови морају схватити као засебнн од