Дело

АРТУ1' Ш0НК11ХАУКР 1‘) чулних оиажаја различни психичии садржаји, мораЈу се схнатити као засебна (трећа) класа престава; али њихова је одлика у томе, што се они односе на чулни садржај, нгто они реФлектирају, осликавају, огледају овај садржај. Према то.че ништа ие може бити у рефлексији што пе постоји у опажању, онажање је једипа подлога свега умног сазнања н према томе свега сазнања у опште. Према томе ред разлога у областп умног сазнања (Уегпип&егкзпп^тзб) не може бити бескрајап: један суд (а суд је 1?еза појмова) има свој разлог у друшм суду, овај опет у трећем и т. д. али па крају морамо наићп на један суд, чији основ не лежи више у другом суду ве!т у чулном онажању, иначе би се морало претпоставити. да уч може цело искуство да конструише чисто из себе, без обзнра на искуство, што је ствар немогућа, пошто ум само одсликава само реФлектира искуство, према томе мора се осниватн на искуству (ова је аргументација, узгред буди речено, један с1гси1и8 уШобИб). Апстрактно сазнање мора се осниватп на интуитивном сазнању, на сазнању опажања. За.то је и свака дубља и оригиналнија идеја ироиађена не апстракцијом већ непосредном интуицијом, зато је и сваки прави геније I умстник и философ, јер само ове рачуна Шопенхауер у генијо обдарен моћи непосредне интуиције, а апстрактни дарови само су таленти без генија (математичар је тин таквог талента. зато Шопенхауер одриче математичарнма сваки философскп таленат. Математика, вели Шопенхауер, не би са апст])акцнјама требела да има никаква посла, љени би докази требали да буду онажајни, чиме би се она знатно упростила). < в«».ј> тезу, да само човек има моћ апстрактних појмова а да ц животиње немају, потврђује ШопРнхауер и својом теорпјом смеја. Познато је да смеј постоји само код човека. ПГопенхауер вели да смеј настаје само онда када смо свеснп никонгруенције између појма и реалних објеката, којн су у ма коме погледу тим појмом схватани, под н.ега субсумирапп. Смеј се дакле увек односи на схватање, на појимање. Ако < <• веома различни објекти под један иојам подведу и тпме пдептифицирају, онда је ова врста смешнога виц. Ако се пак оорнуто пође од појма и нређе на праксу, на се нађе дл с\