Дело

АГГУ1' ШОПеНХАУЈа* палату ући” V II одиста бе:ч овога ..подземног ходника” у палату света нреставе у унутрашњост његову никако се ућп не ои могло. Кад би мп бнли чисти посматрачкн субјектн. чпстп суоЈекти сазнања (крилата анћеоска глава оез тела). онда би нам бно дат само и једино свет преставе и ми би били не само сањачи него и снивени у сну. Али ми смо индивидуалнн субјекти, наш субјект сазнања још је нешто више оснм с\бјекта сазнања, јер је свет објекта нама дат тек подсредством једног непосредног објекта, нашег индивидуалног тела. ,.(’убјекту сазнања пак, који својпм идентитетом са телом стуна кас индивидуум, ово је тело дато на два сасвим различна начина: на јире као престава у интелектуалиом опажању. ка<< објект мећу објектима и законима његовим иотчињен, затпм у исто дооа и на један сасма други начин, на нме као он<> нешто свакоме тако добро познато што се обележава речју вдља. Сваки прави акт његове воље одмах и неизоставно је и један иокрет његовог тела: он не може акт реално хтетн а да у исто доба не опази, да се исти јав.ља као иокрет тела. Акт вољни и акција тела нису два објективно сазната различна стања. везана везом каузалитета, онн не етоје у односу узрока према последици. већ су једно и исто само на два сасвим хетерогена начина дано : најпре сасвим непосредно а затим у опажању за разум.” Вољне одлуке које се односе на будућност не смеју се рачунати у акте вољне иошто су то само закључци ума о ономе, што ће се у будућности хтетп. Пошто је свака акција телесна објективирани вољни акт, т< је и обрнуто сваки утисак на тело у исто доба п утисак на вољу : тај је утисак или бол, ако је вољи противан или задовољство ако јој одговара, и интензивне градације ових вол них аФекција веома су различне. Бол и задовољство ннсу према томе преставе (нити се дају из престава дедуцирати већ непосредне афекције воље у њеној нојави. телу : оне су изнућено моментано хоћење нли нехоћење утиска, кога тело прима. Идентитет воље са телесном акцијом назива ПГопенхауер философском истином у.ул гсо/гр и ми се не устручавамо изрећи, да је то једна од најдубљих идеја у Историји Метафизике и без сумње најдуб.ља анализа непосредног искуства