Дело

(а на анализи овог последњег мора се оснивати свака егзактна Метафизика). Одмах на ову Фундаменталну истину надовезује се најфундаменталније питање Философије (Теорије Сазнања п Метафизике), питање о егзистенцији спољнег света : да ли п осталим преставама посматрачког (сазнавалачког) субјекта одговара по себи нешто што није више нрестава, нешто реално, као што престави нашег тела одговара као реална иодлога њена воња ? Две су могућности ту : или да је престава тела једина међу свима преставама, која има такав реалан супстратум, да према томе само један једини реалан индпвидуум у свету егзистира (мој индивидуум, ја који сада ово ппшем. јер сам ја једино себи непосредно дат. А где је Шопенхауер ?) То је теоријски егоизам (или солипсизам), којн све појаве ван себе држи за саме фантоме, а само себе за реалног, баш као што и нрактички егоизам сматра све оспм еебе за фантоме и нрема томе са њима и постуна. ТПоненхауер вели да се теоријски егоизам не да никада доказима оборити али да је он ипак у философији употребљаван увек само као скептички софизам, а да се као озоиљно уверење може само у лудници наћи, где му н не треба толико доказивања колико лечења. Теоријски се егоизам може сматрати „као једна мала ногранична тврђава, која се не да никада савладати али и чија посада никако на поље не може изаћи, зато поред ње можемо и проћи и без опасности за леђима ]е оставити”. Из овога се може видети како често п највећи духови ма каквом софизмом теже да непријатне пм проблеме на страну баце. као што то овде Шопенхауер чини овим веома духовитим али н потпуно безпредметним упоређењем. Шопенхауер само с тога проблем сиољнег света не може да реши, што је забранио унотребу става основа (разлога) ван нскуства : ПГопенхауер је хтео да продре у Кантом закрчену област ствари по себн. н учинио је нри томе један фундаменталан гигантски корак, али је требао да учини још један, на '»н прешао цео пут, овако је пак остао на пола пута, јер се Кантовог трансценденталног идеализма није могао да ослободн. О овом фундаменталном недостатку Шопенхауерове философпје биће говора у општој критици исте. Шопенхауер