Дело

Л II1011К Н X Л УЕ1’ 123 дакле узима да п осталим нреставама оспм оне нашег тела одговара нешто реално. Шта је тај реалитет по своме квалитету ? ПТопенхауер одговара: воља, појпто су нама дати као типови реалитета вол,а и престава; како ова друга не може опти нрави реалитет остаје само она ПЈ)ва. вол,и суојекат. носиоц света преставе, себе је непос])едно свесан, ту субјегшт и објекат (онај што посматра и оно што се посматра} падају у једно ; али не треба мислити да смо ми ствари но себи као такове у њеном јединству и недељивости свесни : не, нама је воља дата у множини вољних аката, којн се у в)>емену један за другим нижу и којп су одређени у своме току мотнвима, т. ј. свесним преставама по којима се во.вни актп управљају. Мотиви не одређују ништа више до то шта ја у ово време на овом месту под овпм околностима хоћу; алп пе да ја у опште хоћу и шта ја у онште хоћу (т. ј, максиму која цело моје хоћење Карактерише, општу тенденцију мога целокуиног делања индивидуалног). Зато се моје хоћење не да објаснити мотивима, јер ови одређују само његову маниФестацију у датом моменту, само су иовод нри коме се моја воља показује ; ова последња пак лежи ван области закона мотивације, она је безразложна (утшкПозЈ. Шта је воља по есенцији својој не да се речима исказати: али свакоме је јасно шта је воља кад само разнолике појаве онога што у својој унутрашњости назива вољом ухвати у ономе што је њима свима заједничко. Воља је тежња, која (*е за нечнм осећа (^еТићПег Вгап<у) : то ће бити основни Феномен, оно што је заједничко свима разноликим воллшм актима. Зато свести снагу, ову последњу инстанцу Науке, која је уи])аво граннца Науке, на вољу, значи одиста свести непознато на иознато. значи одиста дати објашњење. Шопенхауер прелазп сада на то да докаже како оно што чини есенцију највишег створа природе човека, мора чинити есенцпју свих разноликих ступњева њених, есенцију целе природе. Само вал>а, вели ИТопенхауер, нри томе иренашању воље на све појаве ириродне. исправити ону основну заблуду по којој је воља могућа само као свесна мотивом (преставом) вођена и детерминирана вол,а. Јер да воља и онде делује где је сазнање не води видимо нај-