Дело

Д Е Л 0 3 је отпутовала и собарица Рускиња. којц Је била рајетин. Како консул казује. провели су пет година са свим срећно — Американац је обожавао жену. Пре три године дођу у КалиФорнпју. где Американац изгуби сав свој капитал на шпекулацији са златним рудницима. Од очајања, он се једног лепог дана убије... Е па не реците да није будала! Рецимо да је будала. но шта је даље било? — упитаће неко. За ове т])И године еирота удовица живела је у Сакраменту код мужевљеве родбине. а за тим је дошла у СанФранциско, где је давала часове свирања. Нека мрака новаца која јој је остала од мужевљева богаства, пропадне код некаквог банкротираног банкара. Срце је вуче у Руспју и она се. као што видите, враКа. одбивши три богата просиоца... Је ли ти то све она казала ? — примети „милорд" насмешљиво. Не. досетљиви ..милорде^. није она него консуловица... Она њу одавно познаје. Па како тп се чини. да ли је неутешна удовица или не? — Ја то не знам... Знам само да је леиа и. како консуловица вели. беепрекорна. Овде је друкчије н не зовунего ..мраморна удовица". •— А колико ће имати година ? — 3' конеулату рекоше да има тридесет. но ја мислим да је то лаж. Највише ако буде имала то је двадесет иет година... Она изгледа иотпуно као девојка. мисис Вера, како јс овде зову, сасвим је свежа и лена. То вам је цела историја... Еј. посилни, дај чај! — викну иотиоручник. Да није заборавила руски? — упита старији официр. Говори дшшо. Врло ретко где запне. Алп што глас има. 'Стеиане Димитрпјевићу ! — Лен? КаднФа! Тако је уми.љат, С]>це пара. Ајде. ајде. впдећемо и ту вашу лепотицу! — весело п са самопоуздањсм ка<> вешт зналац. ]>ече Степан Димитјмујевић. некако охолнм гласом н оде у кабину на одмор.