Дело

ЛРТУ1* ШОПКНХЛУЕР ликој да.кини од нас уноанамо наше сопстнено биће. оно исто. што н у нама нри снетлости сазнан.а за својим ци/неннма иде. овде пак у најс.табијим појавпма својим само слепо, тамно. једнострано н непромен.виво тежи, али ппак с тога што је то у ствари једно и исто — као што и прва слаба јутарња светлост н зрацн пунога дана носе исто име сунчане светлости — оно мора и овде и тамо носити име воља, чпме се оно обележава што чини језгро сваке ствари у свету и једпно језгро сваке појаве“. Да је вол.а унутрашље биће свпх ступњева природе показује нам још и посматраље машм-естацпје каузалног односа на овим разним ступњевнма. На најнижем ступњу природе узрок и последица и квалитативно и квантитативно потпуно су једнаки: тако је при судару узрок кретан.у сударене кугле кретање кугле, што је судар произвела п оба су кретања потпуно једнака. Овде нам је каузални однос сасвим јасан. а што нам је нејаспо то је само пренос самог кретања е једне на другу куглу. Већ на пример нри загревању као узроку, ширењу, топл>ењу, испаравању као последици узрок и иоследица нису једнаки и каузални нам је однос неразумљив : али ипак можемо утврдити извесан сталан однос измећу њих. Код електрицитета ствар је још много заплетенија : овде су узрок и носледица сасма хетерогени, н њихова веза неразумлшва. Што год се више пењемо све внше пзгледа да је тежиште каузалног односа у последицн а не у узроку. То се сасвим опажа када уђемо у органско царство: зашто се на пример на једном истом земљишту, под једпим истим поднебљем тако разнолики биљни сокови развијају за нас је потпуно неразумљиво. Овде је остала само општа схема узрока и последице : само видимо шта је узрок а шта иоследица, али никако не видимо начин каузалитета. А кад још ступимо у царство свесних бића, онда налазимо како измећу радње и предмета, који ју као престава (мотив) изазива, не само да нема никакве сличности него и никаквог односа. Код животиње мора престава бити увек у садашњости, док код човека као мотив не делује више оно што је садашње, реално, већ чист иојам, дакле нешто што изгледа да никаквог утицаја на реалне радње не може имати : овде је раздвоје-