Дело

Д Е Л 0 1*2<; ност узрока п носледнце тако велика иостала. да обичноме разуму изгледа. да ту и нема никаквога каузалнога односа. да вољне радње бивају без узрока, слободно. Међу тим дубње искуство и реФлексија показују нам, да је узрок овде само у материји за последицом изостао. али не и у енергији. Као што вндимо овде је каузалитет иотиуно таман постао: али нам овде на једаниут прискаче у помоћ нешто друго неочекивано, на име унутрашњост наша обасјава нам оно што је овако споља ндући сасма тамно иостало : она нам показује да је воља то што везује акцију са мотивом, да је воље унутрашњи агенс наших акција. На свима ступњевима каузалног односа унутрашња веза узрока са иоследицом остајала нам је увек непозната, само што је она све неиознатија и тамнија постајала: сад кад смо је на највишем ступњу њене тамнине обасјалп имамо права закључити, да ће она бити иста на свима ступњевима каузалног односа. да ће воља бити унутрашња веза узрока са последицом, па према томе суштина, језгро света преставе. На тај начин закон мотивације постаје принцпп интерпретације закона каузалитета, и каузалитет се своди на оно што је есенцијално у мотивацији, на вољу.1) Тако је дакле воља унутрашње биће света, оно што се јавља и у слепим неорганским сиагама и у органском, биљном и животињском свету и у човеку. Све су то само различни ступњевп маниФестације. објективације вол.е. Видели смо да су време и простор само субјективне ФОЈ)ме посматрачког субјекта. а сада видимо како је и сам субјект само један ступањ објективације воље. Како множина ствари може постојати само у пј)осто])у и ВЈземену, који су ргтшршт т(КуЈб.иаКот8, а ови постоје само у посматЈ^ачком субјекту, а иосматрачки је субјект само једна објективна појава (да се послужимо овим нешопенхауе])скнм изЈзазом) вол.е, то је воља као ства]) по себи нотпуно без множине. Али она није ни у том смислу једна. да је она једна једина недељива тачка, ношто тачка постоји само као елеменат пЈ)остОЈ)а и ВЈ)емена, а од ових је слободна ’) Ово веома духовпто и дубоко разлагање градацвја јасности каузалног односа налази се у спнсу „ТЈе1)ег с1еп ЛУШеи 1П Јег Ха1пг1С рубрика „Рћуз^зсће АбТгопоппеЦ в. Зсћорепћаиег ватпШ. ЛТегке ће:ћ. у. ЕЈ. Опезећасћ. III В<3. 8. 285 — 201.