Дело

АРТУЈ* ШОИОПХЛУКЈ* 127 ствар но себи. Она није тачка (ова се налавп само на једном месту), већ се као цела и недел.ива налави V сваком појаву света у подједнакој мери, тако да кад бн се рег 1тров»Љј1е п најмаља сламчица могла савршено уништитп. тиме бн п цео свет био уништен. Али ако је ствар по себн. вол.а. једна, цела и недел.ива и у сваком појаву света подједнако дата онда не може бнти говора о многим разноликим ступн.пма објективације вол.е. Овде лежи основна п])отивречност ПГоненхауеровог система, на коју ћелго се опширно вратнтп \ општој критици његове ФилосоФије. Ну Шопенхасер остаје при томе, да се воља налази на различним ступњевима свога маниФестирања, своје објективације, и да сваки поједини ет\пањ овај преставл.а један непроменл.ив начин манпФестацнје њене, један непроменл.ив тип. и тај тип. вели Шопенхатер, није ништа друго до Илатонова идеја. Код човека и жпвстнње, код тих двеју највиших идеја. вол.а није вигпе слепа већ има свесан субјекат са његовпм трима субјектпвнпм фој мама, простором временом и каузалитетом. Према томе тек у посматрачком субјекту постаје разлаз, раснад сваке поједине идеје у множину индивидуалних објеката. с тога индпвидуе ио себи не постоје, већ по себи иостоји само њпхов стални тип, њихова идеја. Д неорганском свету свака поједина индивидуа потпуно преставл.а свој тип. V органском свету идеја није никад потпуно у индивидууму и]>еставл.ена. увек је она више или мање непотпуна, укварепа, онакажена. ИГто се од нижих Форми органских иде вишима све се тип мање види. све је индивидуалност већа. Пндивидуалност бцл.ака чисто је спол.на, индивидуалност Јживотиња већ је унутрашња, али ту још преовлађује тип. специја : тек код човека индивидуалност надмаша специју тако да је сваки индивидуум човеков тако рећи једна засебна идеја Платонова (о овоме биће говора у Етици Шопенхауеровојћ Пошто у неорганскоме свету индивидуе немају ни трага индивидуалног карактера на себи, то се идеја у њима манифестира потпуно сталним и непроменл.ивим начином, и ова сталност делан.а сваке природне снаге зове се природним законом. Природни је закон управо однос идеје на Форму н.ене појаве : ова је