Дело

10 Д Е Л 0 Није забадава Петар Велики правилима заоранио водити жене на поморски пут. Цар је био велике памети... Знао је где је чвор. Крутуљав, обал, чист п свеж као краставац, лекар брода. Антоније Васиљевић, пред ким је ФилосоФирао стари штурман, весело се зацењивао од смеха, умиљато жмиркао очима и. старајући се да буде озбиљан, некако неодређено протеже: — Да... жена, особито ако је лепа... То и јесте ! Свакога голица... Заиста голица... Хе, хе, хе ! Сви ће они поманитати, свн иошашавити као мачкови у нролеће, унамтите што вам рекох, Атанасије Васиљевићу... Овај Цветков већ се зацопао... ..II оваква је и онаква је, писана, мазана"... Шта само ннје наиричао! Наравно заљубљеним, гладним очима, па још кад је човек од двадесет и три године, свака је, лепша госпа, — леиотица... II Степан Димитријевић бадава т: то је ћелав, раширио ми ту реп и брке глади, па н капетан такође... Пази само, неће се знати ни ко пије, ни ко илаћа због ове путнице! — гунћајући додаде Иван Пвановић. Пван Пвановпћ, разговоран кад није на дужности, изгледа, није био с раскида још ФилосоФирати о тој ствари, али, погледавши у доктора и опазивши на његову лицу веселост која ни из далека не личн на одобравање његових назора, прекорно климну главом, ћутке допуши манилску цигару п изађе из ОФицирског салона. .,11 ти си ми, брајко, ништа мањи од осталнх!” изгледа да је казивало ста]>о лпце добродушног штурмана. I I V вече дође каиетан с обале и с места позва у своју кабину старијег ОФИцира. ^ћо вам је дебељко од својих педесет година, скоро сав сед. пуна преп.танула лица, округле главе, чврсто насађене на кратки врат. п великнх угаснтих очију, из којих с\’ муње севале за вре.ме гн.ева п благост сијала у тренуцима мира. Кратки