Дело

II У Т Н II Ц А 11 седи бркови крили су дебеле усне, с којих су често слетале оштре псовке за време општег рада на броду пли за време обуке. Узевши на себе изглед незадовољног човека н мргодећи проседеле обрве, канетан проговори оштрим н одсечним гласом : —• Сутра долазе две иутнице: Вера Сергијевна Кларк, удова једног инжењера, и њена собарица... Пепријатно је, наравно, бактати се с женама на броду, но нема се куд. Одрећи нисам могао. Консул је јако молио, а у онште... у оинтте госпођа заслужује поштовање и заштиту. Ја јој уступам моју кабину, а сам ћу се сместити у кабину нод отвором кроз којн се с крова силази у лађу... Због те иутнице човек се мора реметити, — истим незадовољним гласом говораше капетан. Вас, Степане Димитријевићу, молим, да наредите, да се, бар за ово време, и господа ОФицири и подоФицири и мрнари уздрже... да се не псују и уз дуж и попреко... Не иде... Разумете, жена, ђенералска ћерка... Није лепо! Разумем! Казаћу ОФицирима н наредити подоФнцирима. I Еетре Никитићу! — Нарочито онај подоФицир Матејев... Не може, битанга. уста отворити без псовке. Наредите му да зачепи уста, јер срамота је. Госпа је, и не каква било, знате, матора вештица, већ млада жена, образована, лепо васпитана, једном речи госпа у пуном смислу. После, и живила је дуго у Америци, те у неку руку и одвикла од Руеије. Овде, знате, тако не исују! — објасни каиетан и опет понови: — Да, ја ћу морати гтод отвор... није баш пријатно... Не волим тп ја у опште жене на војничком броду... Ниси слободан... Али одрећи се није могло ! — као да се правдаше капетан. .,Вешто бацаш прашину у очиР помисли старији ОФицир, сећајући се потпоручникова причања, како је капетан ситно подигравао пред лепом путницом, — и ироговори: — Тако је, Петре Никитићу, жена је више обалски створ. — Још нешто, Степане Димитријевићу, — рече капетан, ви ћете, молим вас, наредити да се поручници и потпоручници не облизују око собарице као мачкови... Наопако,