Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 161 домаћпна н домаћнце; као и безгранична же.ка домаћнце, да, упоредо с домаћином, тежн за усавршавањем својега дела рада. А снн који прнсти<ке школује се у стручпој по.Ђонривредној школн, долази кућп, пун воље да научено у школп ирнмени и корпсио унотребп. Заводе се нове гране рада : гајн се боља стока и у опште цела привреда добива нов облпк и нов иравац, којн пзазивају развијеније привредне при.шке. Настаје још веће благостање, богаство, срећа и ново одлпковање. На кратко: кроз ромаи провејава жнва тежња да се нстакпу све освове, што једну породицу, која се занима нољском прпвредом, могу да начпне богатом, срећиом и виђепом. А то је све још уочљивнје, што је, уноредо са историјом ове иородпце, у неколико истакнутијнх тачака нриказан п живот једне неуредне породице, чијп домаћнн не тражи напретка у раду, него У — готовипи, те завршује с катастрофом, а породица нде у службу туђину. Задатак је овом књигом, у колпко се мп сматрамо као позванп да оценимо, повољно постпгнут. Али, да ли она може уједно нружоти п потнуну поуку о појединим пословима, којп се у књизи додпрују, а коју би можда имали право да очекују читаоцп њени, нарочпто онн нз пољопрнвредног реда ? То се већ ве може рећн. Задржавајући каравтер романа, у књпзи се нословн додпрују преко реда; а осем тога — кратко и често околншно. Понеки предмети и иојаве додуше објашњавају се опширније у опаскама, пспод текста; алн међу овпма су већнном иредмети н појаве мање више нознатнји, „нростији, док су многе научне новине, које се наводе у главноме тексту и које иривлаче већу пажњу. остале необјашњене. Тако, на прилику, док се о иауку (стр. 38) и мачки (стр. 40) пише као да је књига памењена малим читаоцнма из ннжпх разреда основне школе, дотле се о алугу (стр. 31), о ваљку и дрљачи (стр. 32), о алатима за крчењв (стр. 36) и тд. тако мало говорп, као ,1.' се опет пма пред собом публика која све то добро зна. Плугова пма голико врсти, толико конструкција ; рад ваљака п дрљача 'јс толико заслужан нрепоруке, да се немнновно требало на томе впше задржати, плп бар у опасци то допунити. Па и алатљика за крчење које нису обичне, нарочито што се у томе послу употребљавају и некп механнчки стројевп. те је на сваки начин и о њпма ваљало водити рачуна. Примери овн, као н внше још које бисмо моглн навести, показ\ју да овакав начин писања не може да замени књнгу која даје ноуке п ; једне тако иростране науке, као што је пољска прпвреда. Алн нко она може да послужи као лектнра неинтелигентннм редовима по.вопривредника у Француској, она, овакова као пгго је, у срискоме ареводу не може да прође без критике. Једно с тога, шго је књига задржала, у свој својој садржинп, потпуно тнп Францускп ; а друго, шго ју је нреводио човек који, не посвећен потпуно у развој ове науке у нас, че» !о грешн и о матерпјп п о називпма. Већ је бпло речи у јавности, што су у књизп задржана имена Фран11 Дело XX