Дело

162 д е л о цуска, п да би књша више добпда, да су имена српска.1) II ово није без значаја. Код неуких .вуди више пута је појава нека везана искључиво за име личностн; те је п памћење Јаче, ако је пме обичније. И орпгпналност овога деда не би ништа изгубида, да су имена посрбљена, као што има случајева п у нриповеткама п романима друге врсте ; нпти би, најзад, писаи дела могао бпти томе нротиван, Иста замерка могла би се учинитп и што се тиче деда на сдикама, — разуме се, имајући у виду да је књига у првом реду памењена сељачком — пољопривредном — реду. Али је од већег значаја и много се више може замернти , што је опис појединих посдова, предмета и појава задржан чисто по Француском којц и одговара само придпкама Француским. Тако на придику, о косидбп дпвада (стр. 24) ведп се да бива око 15 ууна, док косидба у нас бива обичпо у лругој аоловини ма]а. а тако је и правпдо : само се у планннским и брдскпм крајевима оддаже много доцније , а то с тога , што се стока ту држп дуго на паши н на сенокоспма. Може бпти , да је датум задржан ио оригпеаду; и онда ваља рачунати време за 12 дана унапред, те би онда бидо прибдижно нашем добу коспдбе. Даље , говори се о озимом овсу (стр. 34 и 69) који је у нас ненознаг; приказује се један облик „крстине“ (стр. 59), којн је такође у нас ненознат, а није се нн објаснидо је дп онако корисније сдагатн снопове у крстпне (уираво куие), него ли што се у нас ради; наводп се нека врста казанице (стр. 81) за цвекле, о којој се у иас нема ни појма, нити се опа оиисује, да бп се впдедо за шта је; наводе се неке аустаре (стр. 19, 35), које бп ио опису дпчпле на наше пспусте плп утрпне, а опет се у опасцн на стр. 63 упоређују с пешчаном просторнјом, — пустпњом, н т. д. Највећа тежнна замерака пада ипак на преводноца. Не познавајућн .довољно предмета, о којнма књига говорп, он је падао у погрешке, које се не дају дако онравдатн. Тако : 1.) срнски лиаски сир идп кагикаваљи изједначује с рокФором (стр. 17) који су међу собом бнтно раздпчни, и један иознавадац тих смерова нпкад их не може уврстптп у један ред пи но начину пзраде ни по кажвоћи, обдику, укусу II Т. Д. 2) За тресет (стр. 28) вели да је то „окамењен угаљ“ (!): 3) преводпдац не познаје све делове илуга (стр. 31) н назпве усвојене у дитературп, као дедове илаз н козалац (које он зове једним пменом „столац*); 4) дренирање преводи нросто са „нсушнвањем" (стр. 36), док исушпвање може битп на више начииа, од којих је један и дренирање, што -значи: исушивање подземнпм цевима (чупковима); 5) иловачом (стр. 43) назива гдину (Тћоп), која се састојп из сплпциумове кпседппе и алумпнпума , а иловача у литературн је земља која пма испод 50 од сто гдпне, а остадо су други делови (песак, креч, хумус); ') Новосадоко Бранково Коло, бр. стр.