Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА <».) нетачнн су некп назпвп делова код ветЈЈвњаче (стр. 01). као на ир. „пера за духање“ место ветЈжла, „излаз за отпатке од уродпце* место пзлаз за очинке (у којпма су штура зрна и уродица); /,) кречне земље не деФипишу сс онако као на стр. 62, а како се ниже напомпње да се њима поајшвљају земље, очда се јамачно мпслило на лапорац (стену) и лапорњачу (земљу од лапорца); 8,) зимска зоо, у коју је посејана детелпна заштићује ову као стрмнина, а не као стрњика (стр. 69), јер се стрњиком зове њцва, кад се с ње пожању стрмнине; 9 дрождине, ако нпсу покварене, не морају давати млеку рђав укус (стр. 74), а да је тако казује се одмах п на страни која следује (стр. 75) у опасци. 10. ) пдрождином се зову очињци зејтинастих зрна из којих се вади језграи јесте непознавање ствари, јер су дрожднне (илп боље гпогаче“) остаци (КискзГашк) од нецеђенпх уљевннх зрневља (репице, па. мучног семена, лана п др.), и оне се сматрају као јака (концентрпсана) н много уиотребљавана храна за музаре; 11. ) врло је смела оцена „о делима најславнијих научника*, (стр. /9), да она ннсу водила рачун „нп о поднебљу, ни о земљпшту ни о средппн, па ни о економскнм погодбама", јер дела која о тнм основама не воде рачуна не могу потнцатп од најславнијих научника, но томе : пероватно је у овом пасусу смисао поремећен ; 12. ) слика на стр. 135, ма да је текст пспод ње ноправљен, опет не прнказује ннкакав „плуг за лакше орање у тешкпм и уледпњеним земљама*, него комбпнован скариФикатор са ексторпатором за обрађивање лаких п нрерађеппх земаља, а гради се овако и једна врста дрљаче: 13) скук комадиЛа место „комасацнје" или уједињења земљипгга*' (стр. 137) врло је нескладан пзраз, и нема смисла криарити новпм изразом, кад су већ споменути назпви познатп; 14. ) место земљани усеви требало бн ваљада рећи: аољски усеви (стр. 145); 15. ) Гријерски сир јамачно је штампарска ногрешка (стр. 162) јер се каже: Гројерскп; 16. ) Као лек за сузбпјање Филоксере не употребљава се угљена киселина, него сумпорнн угљеник; 17. ) подела пољопрпвредних школа (стр. 249) није изражена ио усвојеној поделн у нас, јер народне земљоделске школе (као у Монпелију. Грпњону п т. д.) јесу впше средње пољепрпвредне школе или као пољопривредне академнје; фермске школе су практпчне нољопрнвредне школе (пољоиривредне станнце), а ирактичне школе за земљорадњу то су као наше нпже пољопривредне школе (у Краљеву п у Букову); 18. ) иодела земље у велике комаде (стр. 271 и 272) зове се у нас: „завођење плодореда“ илп усевског реда“;