Дело

164 Д Б Л О 19. ) од пјооса (стр. 312) не праве се мет.те, него од спрка (8ог§-ћнт)7 и све што се у том ставу говорн, важи само за сирак, а никако за просо; 20. ) маЈски жук (стр. 314) научно се зове гундељ (Ме1о1опШа) и под тнм пменом је познат у дитератури; 21) место фосфор (стр. ЗбЗ) јамачно је греоало рећп: ФОСФорат нли ФОСФорити; 22.) вика (стр. 369) позајмљенн је израз од Немаца (\У1ске) српскп је то грахорица; Мимо то, пмамо да свратимо пажњу на још неке неподесне пзразе, као: животиња место стока, или грло; цвекла место репа; кошара место сгаја (за стоку), јер се кошаром може назватн највише стаја за говеда; боровипа место бор, јер је боровпна дрво (одсечено); ђубрењак место ђубриште; средства за храну место врсте хране и т. д. Наиослетку, кад се већ каже: „пољска привреда*, онда је нлеоназам говорити: „и земљорадња.“ Тако погрешно је рећи: „ Читанка о земљорадњн н пољској нривреди“; илн: „напредак земљорадње и пољске привреде.* Ако је читанка о пољској привреди, онда се већ по себи разуме да је и о земљорадњи, јер је земљорадња саставни део пољскепривреде. Читајући само Тежак, преводилац се могао уверптп о томе. Велика је замерка преводиоцу што се није пре штампања постарао да избегне и ове иогрешке, као што се ностарао да дело „ одговори особннама нашега језнка". Као год што га је у овоме, носледњем послу помагао његов пријатељ, г. Драгутнновпћ, тако би га исто помагао н којп други пријатељ , те да дело одговори и приликама и нотребама наше прнвреде. А нама је познато да је преводилац нмао нонуду и за го, иа је ннје хтео нрпмити ма да је то једна снага, која но спреми у својој струци ннје ни мало лакша од „пријатеља за језик“. Ако би преводилац тнме хтео да багателише саму науку, мислећи да је лајпк довољан да влада научним појмовнма, који су у делу онда би то бпло за осуду. Ђакокчић Е-тезГ, ВесћегсНеб биг Г НЈбШге с!е Г Есопотје РоНИцие. ВгихеПев, (АНгеП Саб^а^пе) е! Рап8 (АЉ. Еоп1етот§) 1898. 8-на XV, 247. Приказујући читаоцнма „Дела“ у најкраћим иотезима плод најновијих истраживања Ернеста Најса, ми немамо потрсое да се заустављамо на питању о томе: ко је иисац пстакнутога дела, п какав правац он заступа у друштвеним наукама. Он је српској читалачкој публнци већ доб])о познат, а н на странама нашега лнста сретали су се шгованн чнтаоци .,Дела“ чешће с његовнм нменом.1) У стручној књнжевностп иравних п 1) Видетн прикпз д-ра М. Ћ. Миловановића нишчевог дела Порекло Међународнога Права у кн». X (1896) стр. 498—501 и наш кратак нриказ његових Е1ш1е.<5 «1е БгоИ 1п1егпаИопа1 е1 с!е ВгоИ Ро1Шцие, књ. XII (1897) стр. 539 и т. д.