Дело

14 Д Е Л О неће бити у могућноети да је изврше. И, евакако. баш због тога што је био свееан еве тешкоће, он, тачни извршилац воље евојих старешина, још грозније и одлучније понови јаким гласом: — Да за време рада нпко писнути не сме ! Јеете ли чули? — Разумемо, г. капетане! — одговорише оба наредника у један глас и одмах се згледаше, као људи којима је тог тренутка једна и иста миеао иала на памет. Ова брза измена иогледа двојице наредника била је речит израз потнуне немогућноети извршења такве наредбе. Пази! — повика старији ОФИцир. — Нарочито ти ]Матејеве да привежеш језик. Ти такве речи одваљујеш... Т>аво ће знати. од куда извиру код тебе толике пеовке! Нека их не буде. ]\[атејев, иоетар човек, омањег раета, чврет и крутуљав. риђих бакенбарда и бркова. издраживши очи е иуно поште. нерешнво је ченколио боеим жилавим ногама и гужвао каиу прстима. Пазићу се, г. каиетане, али елободан сам јавити... При овоме наредник још љуће етаде гужвати кану. — ТПта јавити? — ....Слободан еам јавити, г. капетане, да не може баш сасвим ироћи без псовке. Као Богу иеповедам ее. Допустите бар лагано, тако да се не чује од задње до средње катарке н да не узнемирује путнице. Значи да буде чаено и благородно, г. капетане, — као зарад објашњења додаде Матејев, који је волео да у разговор еа старешинама утутне и ио коју деликатну реч. На сувом, црниурастом лицу Архипова огледало се потиуно одобравање молбе његовог друга. Лагано!? — уиита старији ОФицир еилећи се да се уздржи од смеха. — Тп се н лагано тако дереш да се на читав километар чује. V тебе, ђавола, као да је грло од бронзе! Пареднику срамежљиво заиграше очи од тог комплимента .