Дело

II У Т Н II Ц А 21 — Ја сам замишљао, да... — А ви не замишљајте и не долазите капетану с таквим молбама... Гледај ти... како се намодио! — додаде капетан мерећи потпоручника од главе до пете. — Некаква путница и он већ... — Ја мислим да се то службе не тиче, Петре Никитићу! — доста осорно рече Цветков. гледајући право у капетана. — Све се службе тиче! — мало нижим гласом одговори каиетан... — Можете ићи! Цветков се врати у оишту салу узбуђен н љутпт. — ЈНта је, хоћете ли поћи по путницу, Владимире АлексиГевићу? — лукаво ппташе старији ОФицир. — Како поћи ?... Он ме још поштено изриба. А што? — А з.нам ли ја? Развика се као манит. Чак му и моје одело запе за очи: .,намодио се“, вели... Но ту сам и ја њега устукнуо. ЈГ1та се њега тиче јесам ли се ја намодио или нисам? И због чега да бесни онако, молим вас? Изгледа да нема никакве срамоте срести даму?... А што је најглавније, он се због путнице начинио кицош над кицошем... Ето видећете... Па како је кабину украсио! Свуда кинештина и јапанштина... На столу ките од ружа... За ручак шампањ... II зашто да ја награбусим? — II грђе ћеш награбусити, Владимире Алексијевићу! проговорн Иван Ивановић. — Због чега. дедо ? — Све због те путнице. —- Па шта је она ту крива? — Ето то, што сте ви сви због ње поманитали. У вас је. драговићу. бес ушао... хоћете по што по то да је сретнете... Још ћете је се сити нагледати. Нут је дугачак. — А колико ће од прилике трајати? — Свакако не мање од три недеље. — То је славно, дедо! — кликну потпоручник. — За што славно? — На она ће бити с нама три недел>е.