Дело

472 Д Е Л О Сад ћемо навести један други оспов, који је супротан теоријп, ио којој се зве:*де крећу а да се ма кад удале и скрену са свога првобптпог пута. Но другом термодинамском закону, којн је познат нод пмеиом Карнотовог аринциаа, енергија се беспрекидно расппа, т. ј. по њему се разнн обдпдп механнчког рада губе а насгаје топлота. Ностоји дакле једна пзвесна Функдпја, која се зове внтроаија. Она може биги аосто ана, а може се и смањити. али не може никада бити ввЛа. Па почем се она дакле удалнла од своје почетне вредности, и то само смањивањем, то се не може никад вратпти у првашњу вредност, јер бп јој требало због тога нораетп. Свет дакле нпкада не ће доћп у своје пређашње стање илн бар слпчно, чнм бн се променила ентроппја. Свакојако ово је права супротност стабплности. Ентроппја увек опада ако не наступи обратна иојава, дакле: као прп трењу два чврста тела, при кретању жнтке течпоетп. измене топлоте нзмеђу тела неједнакпх температура, загревање проводнпка кад се кроза њ иропусти струја. Ако према овом посматрамо ствар тако да у стварн нема обратне појаве, да је обратност само гранпчнп крајњи случај — пдеалан случај којем се природп мање внше прпбдижава, али којем се никада прибли жптн не ће, — то ћемо бити принуђени да закључпмо, да је нестабилност закоп свих иојаво; у ирироди. После овога са свнм је на својем месту питање : да ли кретања небескпх тела не подлеже том закону ? Нешто би се зар и могло вероватн кад би се кретала по светском вакуму (празном простору) у којем нема трења. Ну да лп је међуплапетнп нразан’ простор апсолутан нлн да лп се звезде крећу кроз необичну танку матсрију чији је отнор веома мали, алн је ипак отиор ? Астрономн су могли објаснитн кретање Еикеове комете једнно нод претпоставком .једне такве медпје (матер. средине). Ну ова отпорна медија којом би се објасниле аномалпје у кретању ове комете, и ако постоји, узета је да се находи у сунчевој блпзпни. Комета мора ућн у ту медију, али ова веома слабо утиче па планете према својпм раздаљппама од сунца. Посредни би утицај њеп био да повећа убрзање. Ну почем иланете постунно губе своју енергнју оне бн тежиле да падну на сунце, а, по трећем Кеплеровом закону раздаљине према сунцу би се смањивале. Алп је немогућпо себи представпти брзину којом би ово дејство ступнло, јер не знамо нпшта о густпни ове хинотетичне медије. Гад ћемо навести један узрок који, но свему пзгледу, има брже дејство. Он јс давно запажен, а парочито га је истакао Делоне, по коме је Г. Дарвин п објашњавао. Доба прилпва н одлпва, неносредно дејство небеских телеса — све бн то нрестало да нема тнх кретања. Алп уз колебања мора бива увек