Дело

474 Д Е Л О Разуме се, да је вепотпуно и ово објашњење, јер се не знају тачно ступњи ове приближне једнакостн. Сем тога за што нма месед тако мала колебања око равнотежног положаја? Та су колебања морала бити још и од пскопи, ну да су смањена трењем о којем смо већ говорилн кад је била реч о плнми и осеки нашпх мора. Тако, док је месец био још течан СФероид он је морао иматп врло велпке плнме п осеке како због близине месечеве к земљи, тако и због величине своје масе. Пзгледа да је тако нсто и код Јупитерових трабаната као н код планета супду најближих — код меркура н венере т. .ј. да је и код њих време ротације и револудије .једно псто, и то пз истих узрока. Могло би се мислпти, да дејство плнма и осека нема никакве везе са питањем о стабилности, ну ми ћемо објаснити да, и ако плиме и осеке имају утидаја на ротацију, имају тако што и на померања (обнлажење око центра). Речено је, да привлачење месечево није баш у иравцу зем дипгга. Привлачење земљпно на месец једнако а протнвног правца није такође управљено средишту његову, већ кроз жижу месечеве путање. Из овога произлази једна разорна сила која је по свој прилицн мала али увећава месечеву енергију. Тако добивена жнва транслациона моћ мања је од жнве силе обртне (ротационе) моћи коју је земља изгубила, јер се један део претвара у топлоту услед трења кад наступе плиме и осеке. Прост рачун показује да, пошто .је месечево обилажење 28 дана (сидерских), месец добпва 28 пута мању жпву сплу него што је земља губи Мн смо горе већ дали обавештења о огпорној медијн и показали како материје црну енергиЈу аланетску а кретање им убрзавају ; дејство плпма и осека утиче да месец добива енергију а усаорава му кретање услед чега месец траје колико н дан му. Које је последње стање којем бп тежио снстем кад бн само тај узрок деловао? Очевидно би ово дејство нрестало кад би ротација земљпна трајала колико и месечево обилажење око ње. Ну то није све. У последњем стању путања месечева мора бити кружна. Кад бн било другаче, измене у раздаљинп између месеца п земље биле бн довољие да би произвеле плпме п осеке. Почем се пе ће променити ротационо кретање, лако би бнло израчунати која бн била заједпичка средња брзина земље и месеца. Нашли бисмо да бп у овом последњем стању мессц трајао као и дан 65 наших садањих дана, То би био крајњп резултат стања без отпорне средине и кад бн било само месеца и земље. Ну н сунце изазива плиме а и привлачне снле планета. Пз овога би следовало, да би крајњс стање било у уједначавању угаоних брзина свих чланова сунчаног система, тако, као да би били делови једног ц истог чврстог тела. Ну ако додамо утицај и отпорне средине, онда би ваступило стропошгавање свнх планета на сунце.