Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 47 Г) Ако се небеска тела посматрају опаква каква у ствари могу бити. а не само као замишљене центарне тачке које постоје апстрактно \ уџбеннцима механике, опда морамо рећи ово: сва та тела, била чврста илп течна, јесу еластична и услед нривлачења морају имати извесних деФормација које чине илиму и осеку. Кад би еластичност у тих тела била потнуна, те би деФормчцпје постојале, и не би изазвале губитак на раду, ни топлоту. Али, као што знамо нема потпуно еластичног телн, и ио томе биће ту развијање тоилоте о трошку енергије коју има ротација и транслацпја звезда п произвешће апсолутно нсто дејство као н од плиме и осеке. На и то није јопг све. Земља је магнет, па вероватно и остале планете н сунце. Ако се сетимо Фуколтова огледа са котуром, т ј. ако се један бакренп котур обрће иред једним електро-магнетом. онда он на_ илазп на велики отпор, па се и загрејава све док делује електромагпет. Кад се неки проводник креће у магнетском пољу, у њему се јављају индуковаие струје које га загреју и ова топлога добија се из живе спле проводникове. Може се дакле иредвидети, да ће електродинамска дејства електромагнета на индукцпоне струје исиречити се кретању проводникову. Небеска тела морају такође триети тај отпор. јер су она и магнетска а и проводници. Ова ће појава дакле (аступити н ако ослабљена због великих даљина. Ну, по што је она ;тална то ће се дејство нагомилати п придружити се онима. која постају утицајем плпма и осека и све ће то тежити да снстем доведе у последње или крајње стање. Према овом небеска тела подлеже Карнотову принципу по којем свет тежн једном закључно мнрном стању. То избећп не могу и кад бп се кретала но самом нразном иростору, јер се њихна енергпја расипа на, п ако је овај губитак тих и неопазан, инак је н брз доста, тако, да није баш од нотребе бавити се и оним веома сићушним Фактима о којима смо говорилн, да се могу занемарнвати при тражењу доказа за стабилност сунчаног система. 1. АнђелкокиЈ., проФесор. Биологија Живот и начип живљења у речног рака. — БиологиЈа речног рака п инје добро иозната, као што би се могло нретпоставити, ношто је то врло обична жпвотињица: п зоолози ири доколпцп могу још с коришћу проводнти време у носматрању овог занимљнвог љускара. Тако је што чинио немачки природњак НеуНпд, па је опазпо најпре, да на једном земљишту, које су речпп раковп често посећавали. сваки од ових беше за себе лнчно резервнсао засебан круг за ловљење.