Дело

КРИТИКА II БНБЛИОГРАФИЈА 4*7 н многе друге), нашом претераном скромношћу нросто л.утнте; тако н. ир. кад се питате, да лн је ваша књпга „колнко толико добро илрађена-*! Затим у даљем току свог предговора, г. Гершић узима на око једну особину своје књнге, њезину дебљнну, па под претпоставком да ће се крнтичар, ко он бпо да био, моратн, према аверснји која у сриском чнталачком свету влада протпву дебелнх књпга, очешатн о ту њену особнну, он унапред иолемише са њпме. Ја сматрам за дужност, па ма то мало н нескромно изгледало, да изјавпм да се та претпоставка на мене не може односити, јер се нимало не бојпм дебелпх књпга. Али после те пзјаве нека ми буде доиуштено учпнитн наиомену, коју иначе не бих учинио, да бн за цнљеве којима је г. Гершић своју књигу наменио, (за школску потребу и за погребу праксе) бнло може бпти боље, вад бп она бпла збијенпје написана, кад би нарочито њен полемички део бпо сумарније израђен, и ако је аргументацпја и полемпка г. Гершпћева вазда ненадмашна ц по с.војој солидности н по својој елеганцији. „Данашње Дипломатско п Консуларно Право* г. Гершићево добнтакје, и то не незнатан, пе само за сиротну српску правну књнжевност, већ и у оиште за науку о мећународноме праву. Г. Гершић не само да јасно, прегледно ч исцрино излаже стање савремене теорије н ирактике по пптањнма о којима је узео да расправља, изводећи из утврђених принципа са највећом правничком Финоћом све њнхове консеквенце, него оп често и допуњује и богати науку о међународном праву својнм ирпмедбама и својнм резоновањима. Књига његова нпје само достојан представник савремене науке о днпломатскоме праву, него то можемо слободно н са нраведним попосом тврднти, она је шта више у тој важној грани међународнога права један корак нанред. Има доста иасуса у књизн г. Гершпћевој, који бп добро дошли бнла правно.ј науцп п општој иравној лн тератури, кад би се нубликовали на ма ком туђем језпку, пристуначном ширим научнпчким круговима. У томе погледу парочито заслужује да о<* пстакне иначе тешка и комплнкована материја о дипломатским пмунптетима, која пнје нигде можда прегледније, свестранн.је и темељннје правнпчкн израђена но у књизи г. Гершпћевој. Ређати све добре особине ове књпге г. Гершпћеве бно бн колико дуг и заметан, толико и непотребан иосао. У томе погледу мн ћемо се задовољити са редовима које смо горе исписалн, препоручујући књнгу г. Гершићеву и као један од најбољих ручника за изучавање дипломатског» нрава, и као спгурног путевођу при решавању многпх занлетених питања н спорова, којп бн се могли јавити на герену дипломатскога ирава. Али зато сматрали смо да нам је дужност да се уставнмо на неким питањима (њихов је број мален) односно којих се не слажемо са г. Гер-