Дело

58 Д Е Л 0 Наш тајни шапат и пољупце дуге, V свјетле дане и дубоке ноћи. II њему једном дадоше ме младог, Животом драгим све да платим за то; II на жал морски ја сам пош'о спутан, Ал’ мјесто крви -— ја му просух злато... А докле харем моју самрт сања, Твоја ме љубав иуни новим сјајем; II блажен гледам моћ вјечитог неба Пустара глува да постаје рајем . .. IX. Д стаблу кедра гле те чудне ријечи, Што нјемим глаеом о љубави зборе, Одавна сунце на њих огањ лије II тичје песме над њима се хоре. Некада давно, пре вјекова много, На илећима су хитрих дромедара, Ту двоје драгих стигли из даљине Са срцем пуним љубави и жара, Ја немам ништа да ти за њих причам Без приче дуги живот им је био . 1)убав је вјечна, урезаше туде Пољубише се и умр јеше ти‘о X. С робом н с дугим бамбусовим копљем IIа чијем врху спава самрт љута, Ко с благом својим трговац из града, Прелажах пустош без стазе п иута II бјежах с тобом у облаку праха, Од странше чете дивљих бедујина . . .