Дело

У 0 А 3 II 59 А кад нам хати клонуше у лету, Пред тобом виђех ја шејика њииа. На груди твоје он очаран пође, Ал на мом копљу смрт ее пз сна тр-ке, II пре нег пољуб на уснице твоје, Преда те живот иао му је брже. Но ако сад их спазиш у даљини, Гдје јуре с мржњом и кликтањем својнм. Пусти да и ја прије спазим самрт, Нег туђи пољуб на уснама твојим! . . . Ј Ј * Мостар. ОВАН А. Дучиљ.