Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКНХ ТАШТИНЛ 61 на касарну) па окретс говор на Брајтон, морскн ваадух, весео живот у том месту, путовање и нохвалу „Муње,“ н го све тако, да га Амалнја није могла чпсто познатн, а што је Ревеки бпло веома занпм.внво, те нпје спуштала очију са капетана, какојеу самој стварп чинила са сваким, који бн јој се приблпжно. Нрнзнати се мора да је мала Амалнја нмала о Добену, прпјате.ву њенога мужа, мишљење, као о осредњем човеку. Он врска, кад говорп; врло је ружан и прост, а нретерано сплетен н збуњен. Волела га је што је онолпко одан њеному мужу (а то му је била заиста веома мала зп слуга), и држала је: да је Ђорђе сувише велпкодушан п љубазан. кад своје пријатељство раснростире н на својега сабрага ио занагу. Н>ој је Ђорђе много пута продуцирао њсгово врскање п неокретноет. п ако ,ј<‘, ваља нам истпну рећп, увек говорио о њему као ванредном човеку. У овом кратком времену њене славе, а без ближега познавања Добеновпх особина, она је о њему веома мало водила рачуна: он је знао како она мисли о њему н покорно се тим умпрпвао. Алп ће доћи дан, кад ћеона њега боље познати н променитп то своје иознавање; само .је за сад то још далеко. А што се тиче Ревеке, још ннје нн два дана протекло од Добеновог бављења мећу њпма, па је већ знао колико је сахатн. Она га ннје волела, а и прибојавала га се; а нпје нн он бно особпто њој наклоњен. Бно је толнко честит, да га нису нн мало прпвлачпле њено мајсторнсање н нревијање, н пнстннктивно је се клонно. Па како она нпје бнла умакла од својега супола у саревњивостп, мрзела га је баш, за онолнку оданост Амалији. Ири свем том, у понашању са њнм она је бнла пуна поштовања и срдачности. Прнјатељ Озбернових! Прпјатељ њеннх најдражнх добротвора ! Она је тврдила : да ће га пскрено п довек волетп да га се сећа још од оне ноћи у Воксолу, рекла је Амалнји шеретскп и мал<> се прошалпла на његов рачун, кад су отишле да сс одену за ручлк. Роден Кроле једва се и освртао на Добена н сматрао га као доброћуднога звекана и неваспитапога Ситпјанца. Џон се нонашао према њ< чу као достојанствен покровнтељ. Кад су се Озберн и Добен нашлн самп у собн овога иоследњега. камо Ђорђе пође за Добеном, пзвадн овај из својега стола пш мо, ко.јс га је г. Озберн молио да преда његовому сину. — Ово није очев рукоппс — рече Ђорђе погдедавши узнемпрено. Није ни бпо. Ипсмо је бпло од стране Озберновога адвоката, а глаеило је овако: БедФОрд, 7. маја 1815. Сер, Овлашћен сам од г. Озберна да вас нзвестим: да он остаје при <млуцп, коју вам је раније казао, н да, због женидбе, коју вам ј<* у1одн'< бпло учпнптп, престајете у будуће бнтп чланом његове породппе. (и„| ј< одлука коначна и нећс се опозпвати.