Дело

62 Д Е Л 0 II ако сума потрошена на вас у вашем малолеству, и на менице, које сте ви у последње време онако нештедно вуклп на њега, у многом ирелази суму на коју ви имате права (као на трећину имања ваше матере, нокојне г-ђе Озбернове, а која је нрешла на вас по њеној смрти, н на Мис Џену Озбернову и на Мис Марију Франсес Озбернову) наредио мн је опет г Озберн да вам јавим: да он напушта сва права на вашу имовину и да ће вам се сума у 2.000 ф. 4°и анунтета по данашњој валути (као трећипа од деобне суме у 6.000 ф.) нсплатити вама или вашем агенту на вашу признаницу о пријему исте. Ваш понизан слуга С. Хигс. Р. 8. г. Озберн молио ме да вам кажем, још једном за свагда, да неће да чује ни за какве ваше поруке, пнсма шгги што друго, ни од вас лнчно, ни од кога другога уместо вас. — Е, жестоко си удесно ствар — рече Ђорђе, па гневно погледа у Уиљема Добена. — Впди, Добене, погледај — баци му писмо — сад сам просјак, Зевса ми, и то све са моје прокл.. .. сентименталности. Што не прнчекасмо? У рату ме може згодити тане, и камо да хоће, па како ће бити онда Еми, кад остане просјачка удовица. А све си ти то учинно. Земљу сн прокопао, док се мп нисмо венчади. Кога врага могу учинити са две тисуће Фуната? То неће достићн нн за две године. већ сам до сада код Кролеа сто четрдесет изгубпо на картама и на биљару. А што ми ти умеш да удесиш нечи.је послове, то не роди мајка! — Не може се порнцати да је се ваљано награисало — рече Добен нрочитавши пнсмо сав пребледео — и како ти велнш са мојега маневрисања понајвише. Али има људи, који би се овога часа трампили с тобом — додаде уз грк осмех. — Колико капетана у војсци имају две тнсуће Фуната у готовнни. помнсли само? ЈгКпвн о својој нлати док отац не попустн, а ако иогинеш •остављаш жени сто Фуната годишње. — А зар тн мислиш : да човек са мојнм навикама може живети о голој плати и о стотинп Фуната годишње уз то ? - новика веома срдито Ђорђе. — Заиста си полудео, кад тако што велиш. Добене. Како ћу ђавола одржати свој положај у друштву са тако жалосном норцијом ? Ја •својпх навика не измених. Морам имати своје удобностн. Нисам отхрањеи чорбом, као Мак Хуертер, пи кромпирима, као сгари 0'Дауд. Да ли тн очекујеш: да моја жена постане војпичком праљом, или да иде за батаљоном на колима за иртљаг? — Лепо, лено — рече Добен опет одобровољен — набавнћемо мн њој боља кола. Алн сад знај н сети се само тога: да си ти ништа друго до какав збачени кнез, и мнруј. Ђорђе, дечко, док се бура мало