Дело

ТРЖИШТЕ ЈБУДСКИХ ТАШТИНА утиша. А то неће дуго чрајатн. Гледај тн да те номену у „Новинама*, па ћу ја запети код старца да поиусти. Да ме помену у пНовинама!!“ — одговори Ђорђе. — А на којем месту ? Ваљда међу мртвима и рањенима, и то на првом месту! — Ј ха ! Имаћемо довољно времена за лелекање, кад нас зрно ио1’одп — рече му Добен. — А баш да п ти паднеш, хвала Вогу, знаш да Ја имам некУ дркавицу, да се не мислим женпти, и да нећу сноје кумче заборавити у тестаменту — додаде смејући се. На том се сврши спор, као што се сличне сткари бар сто иута дотле свршавале између Озберна и његовога нријатеља, ношто се нрвп изјаснио: како није могуће човеку па Добена дуго срдитим остатп, и пошто му великодушно опростн носле толикога иападања. — Знаш шта, Веко? — викну Годен Кроле из своје собе жени која се као п он, у својој собн, облачила за обед. — Шта? — одговори пиштави Ревекин глас. Она се огледала иреко рамена у огледалу. Обукла је била као снег белу хаљнну, јако деколтовану, па врат турила маду огрлнцу, а око паса плавп појасак, те ирестављала собом слику невиностн у цвету младостн п срећно девојче. — Шта ли ће, мислим, г-ђа 0., кад г. 0. оде са батаљоном? рече Кроле улазећп у собу и дотерујући са две големе четке косу на глави, и гледећи испод те косе на своје лено женче. — Искапаће јо.ј очп од плача — одговорп Века. — Већ је неколико пута плакада преда мном, на цигли помен о том. — А ја мислим да се ти толико не бринеш. а? — уиита Родеи љутнут на толику оскудицу осетљпвостп код ње. — Хм! Обешењаче! А зар не знаш да ја намеравам иоћи с тобом — одговори му Ревека. — У осталом ти си друго. Ти идеш као ађутант ђенерала ТеФта* Ми не припадамо данцу — рече г-ђа Кроле, па забаци главицу тако, да њен очаранп мужић клече и цмокну је. — Драги Родене, како тп мислиш, неби ли боље бнло да узмеш новац од онога Купидона, пре пего нође? — продужи Века, погдедавшн га претерано нежно. Она је звала Ђорђа Купидоном. Дотле му јс бар двадесет пута поласкала била лепоти. Она му јс љубазно кибицовала прн игри есагМ, кад би се пред спавање наврагио Ђорђе до Родена. Често га је називала распикућом и претнла му: да ће све казаш Еми о његовим безбожннм забавама и ружним навнкама. Прииосила му цигаре, и палила их уместо њега; знала је колико то вредн, јср је онробала још пре са Роденом Кроле. Он је њу ценпо као веселу, живахну. Фину, ц дражесну. За време њпхових шетња и обеда, Века је, разуме се. потпуно бацила у засенак јадну Ему, која је за све то време бнла као риба нема, док су њеном мужу н г-ђи Кроле биле једна вилнца на земљн друга на небу, а капетан Кроле и Јосиф (кад се нрисаједннио младенцима) пзврталн само чашу за чашом ћутећи.