Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТПИЛ 6б теткс, она матора Бригеова, она, гзнаге са кукастим ноеом п дугнм внтицама, кад та Бригсова игзађе да се купа, ја да се загњурпм и испод воде нзађем у њену кабину и да иасгаием :за помирење гу \ води. ,1елте да је то тек плаи ? гБорђе ирсну у смех на ту помисао о састанку у водн. - Каква је го галама тамо код вас двоје ? — новика Роден, замахујуКп судом са кодкама. Амалија је куњала онако њенскн глупо н хнстерично, н отпшла најзад у своју собу, да се тамо сита сама иаплаче. Судбина је овој нашо.ј причп да у овој глави нде два корака напред једаи назад, по изгледу врло нерешљпво : н кад нас у прииоведању доведе до сутра, да нас врати на јучерашњицу, како бн целнна била свпма пред очима, Као шго сте виђали како прсд салоиом Њенога Велпчанства екипажи амбасадора и великаша нролазе на засебна врата кад који хоће, док чељад капетана Џонеза мора да чека на познв; као што сте гледали како у предсобљу, у миписгарству Финансија дреждп пола туцета молнлаца, чекајући стрпљнво да нх приме једнога по једнога, .1 однекуда бане какав члаи парламента, Ирац, пли друга каква висок I лнчност, па нраво начелнику министарства у собу, ире снију овпх : тако .је принуђен писац приноветке да буде врло пристраетан у распореду. II ако се мора чутн о свакој и пајмањој ситници, оне се морају ипак отурити на страну, кад се иомоле круини догађаји. Заиста, оно што је Добен донео, као : одашиљање гарде и пешадије у Белгију, стављањс савезне војске на том бојншту нод врховно заповединштво његове мплостп Дуке од Велингтона, та, тако важна ствар, велим, има права да дође испред свију ситнпх догађаја ове наше нриче, те је отуда лако извинити за овај мали поремећај н одобрити га. Али смо ми сад у времену голпко далеко одмакли од XXII главе, да се сад разни характерн нашега романа налазе већ у својим облачиопицама, у очи онога дана, када ћс Добен доћи. Ђорђе је био или веома човечан нлн и сувише заузет око свој«• машне, те не саоишти Амалнји одмах оне новости, које је Добен доне > из Лондона. Али он ипак дође у њену собу, са иисмом онога адвокаг у рукама и тако званпчно и свечано да његова жена, тек склоиа на најгоре претпоставке, помисли све што се најгоре могло замислнти. иа му полете у сусрет и стаде салетати својега иредрагога Ђорђа, да јој каиге. све: и како је стигла наредба за одлазак, п како ће се већ ндуће недеље сударити. Она је већ о том тврдо уверена. Предраги Ђорђе одбацп иитање о одласку, а уз жалостпвно махан.' главом рече : — Не, Емо ; није у том ствар ; ннје мени орига за него за тебе. ./1оше мп веети стигле од очеве стране. Неће нпкако п мирење; он нас је одгурнуо од себе, и оставио нас уоогнма. -1а 10 ј||ш могу прилично да поднесем ; али ти, драга моја, како ћеш ш к< поднети ? Ето, читај. Дело хх О