Дело

МОЈА ДОМОВИНА 29 Прича суморној дједп ирнче внтешке, мрачне, 0 гробљу вптезова, рујини светпјех храма, 0 рузливеној крвп на бјесној иучннн мора II буздовану једном баченом с далеких гора... НЈЕСМА ПЕТА Станн, о сиједп старче, сиештени натријарше, Устави чплога хата у журном нолету своме, На задњој пољанн светој земље дједова својих... II мутно убрнши чело, под сјенком пошљедњег грма На рубу србињског краја погружен што је нико... Стани крај р’јеке бучне шго својим таласом роси Крајичак потоњн срнскн. II пролиј чемерне сузе У њене валове чисте. Стотине љета је она С хучањем иадала туда ромореК слободне химне 0 слави отаца нашнх. Тнсуће пута је туда Ватрено копито лако љутитог коњица српског Застало, капљама њеннм да бурну освјежн сиагу, Војника носећи дпчног у крвав окршај бојпи, Иод светим јуначкнм сгегом гдје страшне падају чете, Клнчућн побједу рода. Она је ирнмала стократ Гумепе потоке крви, из славних расуге груди, За свето знамење наше, по драгпм хумкама туди. 0 стани, старино спједа! Твој народ с уздањем стуна На хладне нрагове туђе — а.Г камо наш добрн Гениј Да ваше освјетли путе ? Камо тај свештени вођа Да мутним очима вашпм покаже спасења земљу ?,.. Нема га пред вама сада.. 0 тужни, кукавни, старче, Оп није пошао с вама! Чуј, тамо с плеветног југа Са старе п свете Нећи оп звони звонима громким Да ваше оплаче иуте, да јадну оплаче земљу А коју свирепо небо најљућим обасу гневом Немаром дјечице своје!... Куда ћеш свештени старче ? Стани над рјекама српским и пролпј чемерне сузе, Јер вође небеског пема, да зубљу пламену маши, II плачну растјера таму са хладнпх путева вашп’. \ 0, станп ! Јуначка дјеца, за слјепим удесом својим Што с тобом, старпно тужна, пустише огњишта драга 'Гребаће матерп земљн. Када наш дпвотнп Балкан