Дело

484 Д Е Л О Ади као што ио контраФама стоји анђео с рашнреним крнлнма и чува да не падне дете које спава на нвнци проваде, тако се п сиротица Јагода по свегу дада за братом... II у оном мраку ночнње диалог: „— Брате! — донрпје одједном тих и плаш.Ђпв звук. ,— Радушко брате! — јекну п други пут. ,Радушко се осврну и упрепастп. Видје сестру, гдје брзо лети к њему. Ојевнуше му њутито очп, и он као ван себе сјекну: Назад! „Не чује му сестра гдаса, него већ сва изнемогда додети до брата и стнште му се око врата. п— Јагода! шга тн је? — внче Радушко и отискује је од себе. Не, брате, ако Бога знаш! — превија се она сирота п грчевнто му се стиште око врата. ,— Шта не? Не то, што си наумио... немој туђег! — јекну Јагода и зарида. ,Одскочи Радушко као у чуду, и, као да се буди пз тешка сна, прошаиута мукло: — А благо (стока), а ? л— Продаћемо га. Прћију зар твоју! „— Даће Бог п бољу, — веди она. „Погледа је Радушко, очп му се наводњеше и узе се заносити. Дође му сестра у тај мах као озарена небеском светлошћу...*4 Да ли је потребно и да вам помнњем колико има сдичности нзмеђу ове сцене н оне познате у Први иут с оцем на јутрење, када Митар хоће да се убије, а жена му пзбија пшптољ пз руке ? То квари! Бп сте већ изгубили идузију да је то све истина, впше не видите дичкога сељака Радушка него конпју шабачкога трговца Митра, и — инсац губн ! Ну пма н несрећннјпх трагова књшкевие несварености. У Брезовој Пољани растапак је двоје младих, који се морају растати. II да чујете како говори ова сеоска девојка, која је век провела у грубом и затупљујућем раду, и која но свој прилици и не зна читати: „— Па што онда тако говорпш?!... Пдн се ти мождо п шалиш, ’оћеш да ме мучпш, ’оћеш да видмш, јесам ли душевна, да лн осјећам? Осјећам, Стојане, осјећам, то само Бог види и да знадеш, како бије срце у мсни. Бјеруј, бије само за тс, за Бога и за те! Не остављај ме, Стојане, кад ти ништа не скривих, кад сам чнста ка’ од мајке рођена. Не остављај ме сироту, кад сам само твоја. Пћн ћу с тобом, ако ћеш про свијста п ппкад се нокајатп нећу. Нећу нн као моје друге рећи: „Па бриге мс, не ће ов, али ће ме други,“ — нећу то ја, нн дај Бог! ин помнслити нећу, само ме ти не осгавн, не убијај ме!...* II пошто је свршида ту реторску тираду, п пошго сте ви одавна у мнсдима оставнлн Брегову Пољану, пдастове н навиљке, по којнма скачу