Дело

(из ПЈЕСАМА ПОСВЕЋЕНИХ ДРУГОВИМА) I Заборавн што је бпло .'Гјепа Лидо, Па п опет срце твоје Нек запоје, А те очп, луне таме, Гдену на ме, • П на грудп разњежене Прпмп мепе. У срцу мп мало нада, Много јада; Јер ме доста туге бпдо, Драга Лпло П од људн, свјета тога, II од Бога. Ал’ најтеже боле, јаде, Тп мп даде; Па када бих мого, рано, Бпх те ман’о! Ал’ без тебе, огња млада, II тог јада, Знам да бп мп горе бидо, Дпвпа Лпдо... II Хладни вјетрп ломбардијскп По твом врту с хуком круже, II статуе шпбајућп, II кидајућ задње руже. У сумрачној завјетринп, У дубокој иоћној тамп, Нод широкнм мојпм плаштом Загрљенп, ми смо самп, Хујп море у даљини Нод бичима вјетровијем... Тп уза ме етојпш ћутке, Ја уза те стојим нијем. Мислно бпх на тој поћи Киповн смо и мп иравп. Да с’ не топим у пољупцу, II да пе мрем од љубавн ! III Пјевај, нек се хорп Пјесма нуна жара,