Дело

120 Д Е Л 0 Не.ма сумње, да овај учени човек има у многомо право. У вези <• ови.м јвоговим мњењем добро ће бити, да се дотакномо слого и уаајамности само мођу нама, Лужним Словенима. На Ц0.10.М одовеноком Југу, а готово ионајвише код нас Срба п Хрвата, нопростано со проповода, како смо ми Јужни Словони у стварн један народ, да со говором сви међу собом доста лако споразумовамо. много лакше ного разна номачка пломона јодно с другим, да смо још и врло воликим доло.м исте воре и т. д. Па при свом том сви види.мо како со из дана у дан међу нама распирујо свс воћа распра, на чак н мржња, крја је дошла воћ дотле, да јатшо мњењо образованих Срба, Бугара и Хрвата много вишо указујс симнатије пословонским народима, па чак и Номцима, Маџарима и Турцима него својој рођоној браћи. А.ко се то но можо назватп заслопљеношћу, онда не знам, какво му је друго име. Доиста је велико чудо, докло су доторала југословонска браћа, ова браћа, која укупно бројо добрих 10,000.000 душа чистог словонског племена н која би, да су сложна, могла држати у својој властп впше од две трећине Балканског Полуострва онолпко, колико нм по праву п прииада. Ови млади словонски народи, којима треба још врло много вромона и напора, да једном стану на своје ноге, троше скупоцоно времо и сатиру велики део својо млађано снаго иа мођусобно борбо и слабљоња. Зар би се могло наћи нскреног Словенина, да горко не зажали, глодајући докме .је довоо овај несроћни раздор? Н сувише је жалосно. да еу Срби и Хрвати још прс 60 годпна бнли онако свосни свога братимства а да су га до данас тако грозно поткопали. А ток јо двадесет и ноколнко годипа, како су Србп и Бугари глода.ш једни у другима само милу браћу, док јс данас родак међу њпма, који но би ову роч изговорио с ироппјом. Како ли с.мо мп јадна браћа, кад у свакој згодној прнлицп једнп злурадо тапшу неусиеси.ма других! Истражпвати, ко и шта доводо Јужно Словоно до овога, био бц врло вслики посао. Главно је, да међу нама иостоје сад врло тошко омразе: Македонија је Еридина .јабука мсђу Срби.ма и Бугарима, хрватско ираво мођу Србима и Хрватима. Да со иак у ове нашо распро и сувише мешају туђи ирсти, о томе нико воћ но сумња. А сви такође знамо, да иам со највише ваља бојати онога злотвора, који јо навек прозао од словенско слоге, нарочито од зајоднице Јужних Словона, онога, који је угушио илирски покрот и крји .јо Сриству одсекао п ноге и руко. Сваким даном увиђамо — јер нам и иримерн очнто иоказују