Дело

КРИТИКА II ВИБЛИОГРЛфИЈА 121 како су данас нрло тешке при.шке за одржање малених држава н народа, а десет пута теже, кад је у питању који словенски народ. Словени немају у својим суседима нигде пријатеља: ода-свуда виде разјапљене чељустн, спремне да их ирогутају. II с-рнски (са хрватским) и бугарски народ сваки за себе малене су целпне, управо такве, да према евојпм ириликама иикако не могу живети правим животом самосталних народа. Само удружени. економскп н војно, могли би они чинити знатну силу на Балканском Полуострву. силу, која би успешно одолевала сваком грамжљивом насртају туђинском. Већ нрема овоме видимо, који су први позвани. да без одлагања пораде на сталном наиредовању југословенске и у ошпте балканске узајамности. Хрвате ие можемо за сад узнмати у обзир већ и због тога, што онп немају својс. колико толпко самосталне државе, а осим тога они су на жалост велпком већпном и сувише беспрекорнн Аустрцјанцп. Али са Бугарима стоји сасвим друкчије. Они истина још нису потпуно самостални. али су у једиоме много срећнпји и од нас Срба: постигли су већ врло велпким делом своје народно јединство и то — што је баш иајглавније — у једној дрлсави.1 Тако су дакле онп одмах у почетку свога државпог жпвота стекли оно. чега ми Срби немамо н због чега смо у овако тешким прилнкама. Алн Србија и Црна Гора заједнички чпне силу. која ни мало не уступа Бугарској, а осим тога Србија има и много згоднијн положај него Бугарска. да у елучају потребе брзо и лако уђе у Македонпју. Не само дакле братски обзири него и чист политички рачун упућује нас на споразумаи рад. Што се македонско питање иснречило као огромни камен спотицања на сваком кораку српско-бугарског зближења, крива је н једна и друга страна. Срби врло слабо увиђају, како су на рачун борбе о Македонију иапустили своју заветну мнсао. Нзгледа као да се и сами трудимо, да себе уверимо о томе, како ми морамо прежалити Босну с Херцсговнном и новопазарски санцак. Место да Србпја нема данас светијега задатка од неуморног рада на што скоријем присаједнњењу новопазарског санџака н Босне с Херцеговином, она се троши у борбн о целу Македонију. Место да Аустрцја води с нама борбу на западу п северу од Србије. она је иренела чак на југ, у Стару Србију, па н у Македоннју. А треба једном увидети, да Србија мора најпре иматп једно јако, чисто српско језгро, које ће п по геограФСКом иоложају, 1 Не обзпремо ее на двојност северне н јужпе Бугарске. која је у ствари само привпдна.