Дело

122 Д Е Л 0 Гшти згодна цсмнна, да се око ње нриберу раскомадани де.товп Сриства: тек онда мо;ке она иоћи у борбу за ослобођење своје остале браће. А то језгро српско може чинити само Србија, сједињена са Босном, Херцеговином и новопазарским санџаком н тим самим доведена у тесну везу са Црном Гором. Тако удружено срце Српства нмало би све погодбс за свој самостални економски развитак и опстанак; оно би проко Црнс Горе добило један много ближи и врло користан излазак на море, а тимс би било у велико спасено од данашњих својих економских окова. А кад знамо, да би овим била нресечела н сва ровења аустриска у срцу нашег народа, онда видимо, колико би ово била огромна добит и но националне задатке Српства. Неизмерно је дакле н корисније и узвишеније, да Србија и Црна Гора уложе главну своју снагу око спасавања 1]осне с Херцеговинои и новопазарског санџака и да њихова имена истакну на својој застави. У томе ваља сваки Србин да гледа једини спас нашег самосталног народног живота. Колико је пак пуна тешкоћа и недостижна наша, српска, тежња, за Солунским Заливом, може се видети из овога. Замислимо, да Србцја добије целу или велики дсо Македоније све до Солуна и са Солуном. Како би ирошла та државаУ Издужена од Дунава до Белога Мора она би била омеђена са свих страна непријатељски расположеним народима, који би непрекидно радили, па и успели да је распу. Успели би зато, шго би са севера и са запада, у Босни н Херцеговини, била Аустрија, која би противу Срба, као и сад, подстицала још и Арбанасе: са истока би била до срца увређена Бугарска, која се не би тада устезала, да ступи у савез са нашим највећим крвницима, а са југа бисмо имали Грке с истим таквим расположењем. Само јака и на целокупно Српство проншрена Србија могла би се машати и Солуна. Али би Србија тада учинила неиравду п Бугарима и Грцима. Ако џакле узме Солун ма који 0,1, три главна балканска народа, никада неће међу њима бити мира ни искрених односа. Свп они имају права да га желе. Србију, онакву каква је данас, гони к Солуну економска потреба, итојој и сви остали признају. Али је на жалост Србија тако далеко од Солуна а Грци су тако близу и Бугари су опет врло јаки у солунском вилајету, а и Грцима и Бугарима није Солун на одмет. Шта више Бугарима је за њихово самостално економско развпћс Солун такође врло потребан. Срби пак нс би никад прежалили да се Солун да Бугарима или Грцима. Јасно је, дакле, да онај који жели мнр међу балканским наро-