Дело

КРПТИКА II ШШЛИОГРЛфИЈА 123 дима, не сме дати Солун нп једном од љих нити им га оиет сме закратити. Сомјн са својом грчко - словенском околином мора остати слободан светски град, у који би подједнако имали ириступа сви балкански народи; онје и иначе на њиховој етнограФско.ј међи, а сам по своме становништву не нрипада ни једноме од њпх. Колико у погледу македонског питања греше Срби, толико исто а у неким питањима и много вишс, греше Бугари. II с њиховс стране непрестано се гомилају кривице. У своме нретераном шовннизму они не само што неће да чују, да и Срби имају права на део Македонпје (онако исто као и Бугари), него ес не стиде ни убистава ни свију других иакости, које Србима чине. А осим тога Бугари су се навек иоказали врло неискрени, кад год се покушало радити на зближењу мсђу њима и Србима, Зато н ни.је могло до сад бити тога зближења. Ма колико доказивали и Срби и Бугари, да је Македонија српска односно бугарска, све то ништа не вреди. Сви ми, и Срби н Бугари, у души признајемо. да је ово пакосно отимање наше око целе Македоније врло неразборито н да се македонско питање неће можда никад решити ни по српској ни по бугарској жељи, и што је најгоре да се тада вероватно нп једни ни други нећемо нимало питати. Што ни ми Срби ни Бугари немамо нравог и ноузданог успеха у Македонији, узрок је баш у томе, што смо се и једни и други са својим малим силама расилинулн по целој Македонији и још ухватили у коштац једни са другима. Зар није било паметније, да смо тамошњнм Словенима — који нису ни Срби ни Бугари и од којих су једни само ближи Србима а други Бугарима — да смо тим Словенима иоказали нашу братску љубав начином, који би био далеко од овога гаднога отимања о школе и цркве и од себичног натурања свога имена начином који би и нама прибавио много више угледа и иоштовања у њиховим очима? Тај би се начин састојао у озбиљном н марљивом раду на просвећивању и одржању православља код тамошњег народа, који бн договорно удесиле Србија и Бугарска.1 Зар не бп онда већ само собом дошло, да би захвални ученици сматрали за част звати се именом својих просветитеља ? И зар не би онда две овако пробуђене масе словенске биле у стању, да н саме у многоме одолевају туђинским нроиагандама и да .једног дана иредузму одлучан корак за сједињење са својом браћом? А колико би тек за брзо решење 1 Верујем, да међу Србима п Бугарпма пма таквих озбиљних родољуба, којп би се могли сложити у овом питању, т. ј. у пптању о кругу (сфери) српског и бугарског утицаја у Македоппјп.