Дело

Д Е Л 0 1-24 македсшског иитања били од значајног утицаја ови нрсчишћеии односи и сагласпост срнске и бугарске државе! Како бн се морало воднти рачуна о њиховим нраведним захтенима, на чак у случају иотребе п о сложним претњама обеју држава! Према свему до сад казаном јасно је ово. Кад се Срби и Бугари ■буду једном за свагда освестили и везали трајним споразумом, тада па Балканском Полуострву неће бити народа, којн пе само не би смео нротиву њнх ићи, пего би шта више, ноштујући њихову солидарност. п сам зажелео да ступп у њихово коло. Јцгословени треба дакле првгс с)а по};у путем, који Гелцер препоручује, али зато морају жртвовати од својих сувише великих тежња, које баш својом величином н ширином показују њихову досадашњу тесногрудост. Јован Ердељановић Милорад М. Петровић. Сељанчице. Клектрична Штамнарија II. Ћурчића. 1902. Цена 0,50 д. Кад је песиик Некрасов (податак нам даје Е. М. де 1а Уоупе). у пскреном ентузиазму за силним генијем младога и непознатога Достојевскога, журно отишао Бјељинском, да га обрадује, како се „родпо ттови ГоголД, — овај га је познати н цењени критичар, „оракул руске мис.тп", нредусрео х.тадно, присебно, с неповерењем. „Данас Гогољи ничу као печурке", рекао му је критичар, намрштен, с апатијом, „узимајући рукопис као кришку отрованог хлеба". Ја сам почео овим значајним примером из срећне руске лепе књижевности не због тога што би и српска данашња критика, поп.тављона масом нових књнжевкнка, наишла у г. Нетровићу, песнику Сељанчица, тако пријатпо разочарање, као што је Бјељиискп нашао у Достојевском. Ја вам ожнвљавам ово сећање на ову сцену једино због тога, што нам она најјасније говори, како вредност избнја кроз множину, п како се из читаве масе иечурзка, нгго се називају н што нх називају несиицима, јасно издваја нрави песпик, да као звсзда првога реда засјаји својом сопственом светлошћу. Чекајућп на тај случај крнтикасе мора и самањим задовољити. те н данашњем стању појезије, каква је да је, наћи места у осталом литерарном раду напшх књпжевника. После оцене књиге балада и романса г. М. Митровића, коме ,је ева критпка, више мање, са сложношћу која је ретка, дала врло