Дело

126 Л Е л о Или у красној несми Ситна киша, где с-е он нита, да ли му ■се драга нада, а драга се срцу јада: Да тп л.уопм оми враие. Да те грлпм док ие еване. Докле супце не огране. Док п жпвот не преса не. Да тн љубпм очп вране!... Један се боји да му не прође рана младост, да остане же.Ђан ,душе” своје, ,дуње- своје. Другоме је жао што није богат, па да намамн драгу да му добегне. Он жели највише што може ножелети сеоска душа: „цело село", „сто појата и сто хата“, дгри дућана молована“, „товар чима ибрилнша“. Он би све то нродао и: Сазид о бпх до два двора Од мрамора, Купио бпх златне токе Од две оке, II на појас трамболосе Што пркосе, Тп би чула, иа бп менп Добегнула кад Или се јада на самовање, нарочито .кад наступи црно вече“. „ноћ мирише". Или одмеће злато, што драга откида с низа и растапа да му марамицу поткити: Шта ће мени суво злато? Дај ти менп срце твоје, Ако другом није даго!... Друге су песме девојачке, и њина душа зна за љубав п њино срце муче љубавнн јади. II онда, кад је: Ларудела шл.пва ранка Прецветала караманка. Развпла се зелен-када Дамирпса бела рада .... тада се онс сећају оног места где су биле „сваке ноћи, до ноноћи, слм оћп . ..“ са својнм драганима. Једна се бојп да јој драган не нроси цуру „с јабане-