Дело

КРИТПКА II БНБЛИОГРАфИЈА 127 Драгане, д>тно, јаблане, Не просп цуру е јабане. Кад су босиљак рани покидалн јарани, њеномс јарану нису дали грану. За њега је грана узабрана Вита грана. јаранпца -Јана. И.ш јадница узаман чека, чека до зоре. свога драгога. А друга ће чекати две годпне у самоћи. те јесени испрошена. те јесени доведена. II она се у наивности пита: Две годпне .... јадна сама, Дању — ноћу у сузама. Две годпне!... Да л' ћу моћи У самоћп!... Једна се боји да јој не чује нана, како во.ш свога днлбера, другој је жао на нану, што је није удала, Или је једној жао на сунце што већ заходи, а драги јој се враћа с војне, пролазећи пустим, дубоким бродима. А другој је тешко што јо.ј је дилбер „тужан ухватитн. у вечере*. Једна јав.ва драгом да пође у коло, па ће се до љега а друга кори драгог што је одоцнио. Када је прошао она.ј мдад ђидија, описан у духу народне песме. Гледају га цуре младе, Па се диве: „Одакле је, којој лп ће Руку датп ?...“ Једна само међу њима Ћутп . . . патп! IIII друга једна паги, што ју је драги сварао п другом се оженио. Са каквим болом онда иду речи, кад сузе у грлу хоће да угуше. У осталим песмама, крје ннсу чисто љубавне, чисто емоцијалне, као ове довде, и оно што у њима одступа од општега тона и том евојом дигресијом једнно даје шири обим сликању средине, ипак попушта љубавноме заносу. Када песма баци ма и летимичан поглед на жетву и сетву, орање и комншање и друге сеоске иослове, ипак даје маха еротизму (Прошла жетва). Чак и у оно.ј најеуровијој прози, кад се кроз село чује бирова глас, зајеца и заплаче н глас Фру.шн. а .нека цура тек прошапће: да л' је оп ‘?“