Дело

КРПТ1ГКА II БИБЛНОГРЛфИЈА 129 Кад сам већ зашао у Горски Вијенац, онда, модим вас, још да упоредпмо и стих из ове песме: „Грло слађе ол шећ<Јра" еа Његошевим: „Купо меда, горо од шећера!" Каква разллка влада између овнх стихова, таква је и између целе једне и друге појезије. Таква је разлика између симпатичнога творца чистих, лаких, умиљатпх песмнца Сељанчица и велпкога песника крепких, силних. духовитих стихова Горскога Вијенца. Све љубавне несме г. Петровића одају душу искреног и заљубљеног вереника илн млада друга (посвета је песама: Мојој Ружи), дупгу ко.ја воли н осећа. Оне су његова Јшеппт, у двојаком смислу речи. Чинећи позајмицу овога ЈииепШа, менн прелеће преко памети оглас песама дво.јице песника, под именом Диоскури. Ја пх нисам читао, алп желпм да та Диоскури не буду Диобскури. Песме Сељанчице пмаће своју ширу публику, ма да нису пронзвод јачег пегничког талента. Да ли видите у њима ипак ону ,варннцу из ко.је се пламен рађа-, као гато вели наш велики Чика-Љуба? Р.рање. Бор. П. ЂорЈје II. Иличић, учитељ. Миленија, спев. Београд. „Доситије Обрадовпћ^ — штампарија Аце М. Станојевића. 1901. 8° стр. 62. — Цена 80 пара. Сваки пријатељ српскога песништва мора се радоватн. када у једном уметничком спеву нађе опеван догађај из прошлога живота свога народа. Такав предмет б.шзак је српском читаоцу: то је спомен из прошлости његова рода, то је један лист из велике иеторије ерпскога народнога живота, — живота тако мучног, алн и тако славног. Алп, као што се зна, срнска уметничка појезија претурила је иедесет година свога жнвота, напредовања н усавршавања, и достигла видну н угледну виспну, хвала буди даровитим и одушевљеним ноеиоцпма српске лире — од Бранка до Дучића. Зато се данас од свакога српског стихотворца може тражити. ако ништа више, а оно то: да сам еагледа значај, јачину и лепоту народнога предања, те да према предмету одмери своју песничку снагу. Ако је предмет по природн својо.ј лак, онда га почетник - стихотворац може обрадити како Дело књ. 23. 9