Дело

КРИТИКА II БПБЛИОГРАфИЈА 131 навођењо, него за то да би погрешке бпде впдније, те да бн једном нестадо таквих грешака у штампашш радовима српских нисаца-почетника. „Брже летп у Трстену љуту Те мп зови Џпну Арнаута. Ал' даљнна немој да те спута. „Побратпме, Џпно Арнауте. Је ли вера да не пздаш тајну? .Ја се надам тврдом вером у те Да ћеш љубав указат' мп сјајну?“ Правећ' љутњу мени забрпнуту. С њиме поноћ да доведеш глуху. (А Џино га гледа понбспто Мпло му је побратпмство тако, Чнсто велп: то је истпнито; Сме лн друкче код нас бпти како?)... с. 10. На свима такшш местима читалац одмах опажа, да би та места без тражених, а ненађених, сдикова бида: и природна, н жива, и изразита. Дабогме, да овакав рад не ноднже вредност сневу, него јасно показује, да писац није дорастао таквом посду. Нечисти. безначајни сдикови протежу се кроз многе редове, те погдегде читаве стране праве рђав утисак због сдабих сдикова. У таквим стиховима често се јављају сдабе, просте и безизразне метаФоре. ...Поведе се ка густом честару, Бес му поста од освете дужп. Па загрлп ону росну траву. с. 34. >' ћутање сав се народ створи. е. 34. А поглед му о врата се кра. Пл' полетне ил' суморно пра. е, 50. Мркп иоглед још једаред што се По народу васколиком просу... с. 41. Те му немнр сву душу узбунп II отпоче тугом да је круни. с. 20. Са оваквим метаФорама једнаке су п адегорије, које су осдабиде некодико места, По свему се види, да је писац могао радити друкче и много дакше: могао је пазити, да му казивање мисди буде што природније, те да и нриказивање дичности и њихових оссћања буде још јаче истакнуто. Другим, старијим и вештијпм песницима, могао је писац оставити, да иишу спевове у сдикованнм стиховима, а он да је пазио, да му спев не буде иун сдабих сдикова, иокварених сдика и многих неравнина, него да спев буде простији по обради, ади иеснички јак и пзразит. Сада нам је дужност рећи, да у овом спеву ипак има по нешхо добро. Те добре страие, које је зацедо п (аи писац опазио, могде су