Дело

ОДГОВОР НА КРИТПКУ 1.39 Г. Станојевић. Јер, и ако ироФ. Јиречек, држсћи се Дринова, истиче устанак четири брата „још противу цара Петра“. ипак, нн Кедрпн, нитп други компидатор Ски.шчин, Зонара, ннгде не спомињу тај устанак још противу цара Петра, већ тск после смрти његове (.Кедрин, Бон. изд. П, 347. Зонара, Бон. изд. Ш, 495). А да ни Јиречек не мнс.111, да је тај устанак четири брата и његово цепање Маћедоније од Бугарске било за живота Петрова већ после њега, сведоче ове његове речн, ко.је је мало даље казао: „Т >1е ВобНешшп^ <:1еб Би1д'апбсћеп ДУеб1епб уош Об1еп \уаг ссоћI е1пе Ро1о’е сТег ОссираНоп 1)опаи-Вп1^аиепб с1игсћ 8уја1об1ау'б ћекћпбсће Кпббеп 111 с!еп Јаћгеп 969 — 971, пасћс1ет Тос1ес1ез Сагеп Ре1ег (т 969)...“ (Агсћ. Вс1 21, стр. 548). Псто тако мени неће битн потребно да од проФесора Јиречека узимам ни опај други податак о дочеку бугарских носланнка на немачком двору у 973 г., ко.ји је први истакао Дринов а не Јпречек, већ ћу га узети из самог оног извора одакле га је Дринов узео, а још и из других извора за које ни Дринов није знао. Ну да оставимо сада на страну питање о постанку маћедонске државе, те да видимо шта вели Г. Станојевић о резултатима. до којих сам ја мојим истраживањем дошао. Одмах у почетку реФерата Г. Станојевић вели. како се моји резултати .не слажу са резултатима најбо.них зналаца Византиске Историје Шлумбергера. Дринова, Јиречка п др..“ Али не знајући о чему сам ја хтео да расправљам, Г. Стано.јевнћ ннгде даље и не истиче оне чисто мо.је резултате, до којих сам дошао, што је свакако била његова дужност као савесног реФерента. Зато сматрам за потребно да, ради квалиФикације савесности реФерентове, сам изнесем читаоцима -Књижевног Гласника- резултате, до којих сам дошао односно она два постављена питања. IIIго се тиче првог, хронолошког питања, ја сам дошао до резултата, даје Самуила почео сам владати 14 јула, 976. Ово јс заиста нов резултат, који је различан од резултата свпју досадашњих истраживалаца. Тако је ието нов и други резултат до кога сам дошао. односно Самуилова наслеђа суверенске властн. II овде сам нашао тај Факат. да је Самуило дошао до суверене, монархиске власти тек убијством свога брата Аронсс, 14 јула 976, а не раније, после абдикације Давидове, као што једни мисле, или после убиства свога оца „Шишмана Г‘, као што другикажу. Нстнна, испнтујући ово друго пнтање, ја сам дошао до некојих других резултата, којп су споредии за моју тезу, али који могу бити од врло велике иомоћи за решење оног другог, г. Станојевићевог (тако да га назовем) шггања о постанку маћедонске дрмсаве. Тако, ако су резултатн мога испптивања тачни.