Дело

140 Д Е Л <> омда. м ак<> се још .може говоритн о оцепљењу Маћедоније од Бугареке носле смрти Петроке, то се ни у ком случају вшпе не може говорнтп о некој „западној Вугарској Царевини цара Шишмана 1и. .Те]> сам ја у свом иснитивању дошао и до тога уакључка, да отац Самуилов св именом Шишман. кога Дринов назва царем н осниваоцем Западне Царевине. ннкад није нп постојао. Ето овакав мој резултат није требало да превиди и игноршпе г. Станојевић, и ја бих му био захвалан да ми је казао какав, ма н протпван. аутентнчан податак односно овога нитања. Овај спореднп резултат мога исиитивања и бнће ваљда .један <>д оипх резултата. за које вели Г. Станојевић. да се .не слажу са ]>езултатима најбољих зналаца Византиске Историје Шлу.мбергера, Дринова. Јнречка и др.и Г. Станојевић је изређао ова имена великих историка вероватно зато, да одмах покаже како моји резултати морају бптп погрешнн зато, што се не слажу са њиховпм. Али Г. Станојевић. ]>ођајући ова велика имена. заборавља да нам каже и то, како та т]>и велика историка стоје међу собом односно овог питања, јер би се •одмах могло видети. од куда је то могло доћи. да се моји резултати не слажу са резултатима, не једног, већ три на.јвећа зналца Византиске Псторије. Требао је, на нме. да напомене, да је хипотеза о овом пптању. само хипотеза једиога од њих тројице, Бугарина Дрннова, а да су је остали двојпца узели са евим готову од њега, и то тако потиуно, да је Шлумбергер усвојно не само Дрпновљеву хнпотезу о постанку -Западне Бугарске Царевине-, нод њенпм тобоже оснивачем Шишманом I. још у 963 год., већ је речнма: „-Је ћпнме 1а раго1е а М. I )пноу,“ пустно самог Дринова да .је изложи (В Ерорее ВутпИпе, I. 594 н след.Г А нгго се тиче проФ. .Тиречка, он је раније. у својој Бугарској Историји, такође готову примио хипотезу Д]>пновљеву у целини. али је доцније видео њену погрешност, па ,је одступио од ње у толнко, што је постанак ЛИшпманове“ државе п<>макао од 963 на 969 годпну и доцније. као што се то види из горњег њоговог цитата. Уираво оваква неодређеност и протпвречност код највећих нсторпка. како о овом иитању о постанку маћедонске државе, тако и <> онпм питањима, која сам ја расирављао, и склоннли су ме да се сам уиустпм у лпчно истраживање тих иитања, а да се и не обзирем на резу.ггате ни тако великпх ауторитета, као што су Дринов. Шлумбергер и Јиречек. Ја сам поглавито гледао да раднм строгим научним методом, јер сам знао, да само такнм путем могу доћи до тачних резултата. које, надам се. неће моћн лако оборити нп мало веће