Дело

20 N Д Е Л 0 Ко долази из града, најпрпје наплази на двије куће. С десне стране пута, бјеласа се „кула“ Ивана Лопушнне; гако је зову у селу, јер је на под и има два прозорка, а поред главне зграде налази се појата. Она друга, с лијеве стране пута, да није изидана п плочом покривена, била бн колиба, толико је малена. То је кућерак Јураге Жагриновића, који је тако забиљежен у парохиској матици, али кога, ни у селу, ни даље гдје га познају, не зову друкчпје до Ошкопац. Тај надпмак наслиједио је Јурага од оца, а отац му од свога оца, п тако у назад, ко ти га зна колпко кољена. Тако каже затрначко нредање. Још оно каже, да су онп бпли старосједпоци, а да су Лопушнне „Власн“ досељеници, п, као што су придошлнце махом силеџије, кињпли су и ови своје сусједе Жагриновиће, а ови су се мушки бранили и зато прозвани „Ошкопци“. По томе видите, да то нцје погрдан надимак, него баш напротив, јер у тим крајевима означава човјека, којп не да на се. Најпослије, затрначко предање тврди, да ннкада ннје живјело впше Ошкопаца у једном људском вијеку; поњекад неки Ошкопац имао би више дјеце, али само један мушкарац дође до снаге и даље наставља лозу. Овај пошљедњи, Јурага, нцје имао мушког порода, те је био и пошљедњи Ошкопац. Послцје цркве п парохиског дома, „кула“ бјеше најзнатнија затрначка зграда, као год што п домаћпн Нван Лонушпна, послије пароха фра-Анђела, бјеше најзнатнији Затрнчанпн, на;јимућнији п без зампјене капптан (кнез) селу. II Ошкопац бијаше најзнатнпји Затрнчанин, алп у злу. Од дјетињетва бјеше убојица, крадљивац, штеточпна. Тек што се оженн, рани из пушке Мцјата, брата Пванова; зато одлежа пет годпна тамнице, а Мијат одлежа скоро годину, па умрије. Пошто се Ошкопац врати, бјеше једнако на опазу и увијек при оружју. Био је необпчно добар ловац, те је готово он једпни убијао н у гвожђа хватао тртарске зечеве и лисице. Ковац што је брао за дпвљач, пропио би н испушио; то се знало да од тога нп пара не бјеше за што друго нампјењено, до за внно н дуван. Отишао би у град п не враћао се поњекад за два дана; враћајући се кући, кроз голпјет и тргарски вјетар, тријезнио бн се поступно; мамурлук п пијаничка мрзовоља хватаху га сутра дан, пошто 611 се нспавао, а тада тешко његовој женп Шимици п кћери Павици, чији се врискови често слушаху код Лопушина. Од свога домаћег вина, кога је родне године могао имати до петнаест барила, ма како га жељан