Дело

ОШКОПАЦ II Г.11ЛЛ 209 Оио, није пно до о великпм спечанпцпма. Остало би продао Лпчанима од једном. Како је старио, тако је бивао мање „срећне руке“ у лову, алп се није мање бакочпо, — чешће хоћаше узвикнутн: „Осуши мн се пустп гркљан, спржише ми се црпјева, тј»еба мн се туритп у лов!“ II иначе с годинама биваше пакоснијп. Радо иријећаше да неће удати Павицу, него да ће узети каквог домазета, „каквог ркаћског (православног) лупежа", којп ћг дојадпти Оатрнчанима. Осим тпх суиротностн између њега п Лопушине, нзмеђу њихова житка, бјеше још једна, којом се Ошкопац поноспо. Нбегово дворшпте бпјаше два пута пространнје од њихова п бијаше засађено старнм велнким бајамима (бадемнма), који су доносили лцјеп доходак. Таквог дворишта не бјеше на далеко. Остало његово имање, њиве, виногради, гај, п ако не велико, бјеше зем.ља боље врсте п на окупу. Капитан Пван бијаше људескара, риђ, рутав и космат, алп мнЈ)њачина н веома богомол>ан. V његовој се кућп нпје нолазило на рад, ни у вече лцјегало, без рузарија. Уз велпки пост доипраше од њнх молитвена гЈ>аја, као из каквог манастира. „Комора", горе на поду, бјеше нрепуна икона. Бјеше рано обудовио, те је држао најамнпцу, алп их .је често мијењао. Имао је трп сипа, Мија, Крста и Антуна; првп, и тпјелом и ћуди личаше на оца, а два млађа бјеху ситнп.ја. алп жустрија. Јурага Ошкопац бјеше оередњег раста, витак, сама жила, очнју плавпх, свијетлпх, те се сам казивао да је небојша н кпдиџнја. За цркву је слабо марио, псмијавао .је богомољце и „фратрнну”, алн се бојао ђавола н утвара, јер их је виђао. Иесто му се признрало. Једном, кад се онако „траповпјесан” враћао из града, створп се пред њим човјек без главе п пружп му руку. Ошкопац даде маха ногама, а утвара за њим, све до куће. Капитана послужи срећа, да му се Мцјо ослободн војске; ирве н друге године деси се да је прекобројан, а треће се нађе обпчан начпн да га ослободи. Старп се не бп впше обрадовао ни да .је Ошкопац на прцјечац умро, на да је све његово кунно за мали новац. Навали на Мија, да га жени; о томе с-е свакога дана говорило; а кад Крста узеше у војску, онда стари стаде одређгшати кратке рокове, да му се снаја доведе. У то врп.јеме Павпца Ошкоцчева, која је ио ћуди бпла на оца, побјегне за неког спромаха младнћа у Миљево. Ошкопац Дело књ. 23. 14