Дело

Д Е Л О 232 То се учпнп Плавицковој нешто и сувнше смело за тако кратко познанство, али се у том зачу пан Плавицки. • Допада ми се Полањецки. Ннше га волпм него Гонтовског, који само седп п ћутп као какав мргуд. Ла умем говоритп само о оном што се узнма рукама одговорп веома тужно младић. — Онда узми у руку бадаљку па једн. Полањецки се насмеја, а Марина не, жао јрј бн Гонтовскога, те услед тога окрете разговор на стварп што с-е могу узети у руке. — Или је кокета, или има добро срце, — онет помислп Нолањецки. Алп пан Плавнцки, који се по свему судећи добро сећао пос.тедње зиме ироведене у Варшави, запита: — Реци мп, Бога тп, Сташо, познајеш ли Букпцког. — Како не бих, кадми је он блнжи рођак него ти, течо. — Ми смо с целим светом рођацп; буквално с целим св(‘том. Тај Букнцки највпше .је пграо е Марнном. Нграо је увек само с њом. Полањецки се поче опет смејатп. II за све то награђен је гим што је отншао у стоварпште, у прашину. Али то бар не треба отирати као прашину, кад су око вас- тако стари, као на пример теча. Тај је највећи гиздавац у Варшави. Чиме се бавп? Управљалепнм временом, то јест кад је лепо време излази пли се извозн у шетњу. А такоје оригиналан, да код њега има нечега иарочптог у мозгу. Оп опази тако различпте стварп, којпма се нико ие бн забављао. Кад се вратио из Венеције нађемо се, и ја га запитам шта .је тамо видео онако, а он мн велн: „Гледао сам наШте Не^П 8с1пауош како у нсто време нливају и пола љуске од јајета п пола лимуна, па се удараше, одбијаше п најзад полутка од лпмуна туп! уполутку од јајета, па отплпваше заједно. Видпш што тн је слога! — Ето чнме се интересује Букицки, ма да много што шта зна а разуме се добро п у вештннама. — Веле да Је веома способан човек. — Може бнтн; али није ни за шта. Лези лебу да те једем п то му је све. Да је бар уз то весео, алн је меланхолик. Заборавио с-ам да кажем: воли госпођу Емнлију. — Емилнја их доста прима? — уппта Марина. Не. Долазимо ја, Васковски, Букнцкп ијошнеки Машко, адвокат, онај што купује н продаје племићка имања.